Закони и за електронски отпад

Предлози прописа из области заштите животне средине, као на пример питања истрошених батерија и акумулатора, отпадна уља, амбалажа, отпад од електронских и електричних производа, телевизори, мобилни телефони, монитори, отпад са хемикалијама, неупотребљива возила, нејонизирајућа и јонизирајућа зрачења наћи ће се у сету од 12 предлога закона о којима до краја године треба да расправљају посланици Народне скупштине. Такође, влади предстоји разматрање још девет нацрта закона и пет међународних уговора.

Еколошка заштита Србије по европским стандардима циљ је ових законских предлога, каже за наш лист помоћница министра заштите животне средине Јелена Цветковић. По њеним речима, шест припремљених закона је од изузетног значаја, јер уређују питања у области животне средине у складу са европским прописима, а шест прописа о потврђивању међународних конвенција предлаже примену међународних обавеза које произилазе из закључених међународних уговора у систему УН и Савета Европе.

Како нам је објаснила Цветковић, Законом о управљању отпадом обезбеђује се јединствено управљање отпадом, његово сакупљање, транспорт, складиштење и третман до – коначног одлагања. Тиме ће се омогућити да се смањи настајање отпада, посебно развојем чистијих технологија и ефикасним коришћењем природних богатстава. Створиће се услови за поновну употребу и рециклажу отпада и издвајање секундарних сировина из отпада, као и коришћење отпада као енергента и његово правилно одлагање.

Закон је, каже, први корак у приближавању законодавству ЕУ: он прецизира како употребити истрошене батерије и акумулаторе, отпадна уља, амбалажу, отпад од електронских и електричних производа, отпад од флуоресцентних цеви са живом и други отпад са хемикалијама, као и од – неупотребљивих возила.

– Изузетно је важно и неопходно и доношење закона о заштити од нејонизирајућих зрачења, јер је заштита од штетног зрачења у Србији незадовољавајућа и ситуација се стално погоршава. Извори овог зрачења користе се неконтролисано и није уређен систем мера заштите здравља људи и животне средине од њиховог штетног дејства. Овај пропис биће урађен на основу сазнања и прописа из ЕУ, али и Канаде, Јапана и Аустралије, у сагласности са препорукама међународних институција. Он треба да омогући, када се коначно дефинише проблем заштите од нејонизирајућег зрачења, да сви преузму своју одговорност и тако се заштити здравље становништва – каже Цветковић.

То значи, објашњава саговорница, да ће корисници електромагнетног сектора који се баве дистрибуцијом радио и ТВ програма, оператери мобилне телефоније и носиоци бежичних кабловских система имати јасно дефинисане обавезе по питању заштите животне средине. Такође, закон ограничава нежељено зрачење електричне енергије и разграничава штетно од корисног дејства електромагнетних таласа у медицинској дијагностици. Грађани ће, најзад, добити могућност да реагују када им је средина угрожена. Паралелно, биће предложен закон о заштити од јонизујућег зрачења.

И пропис о заштити ваздуха припремљен је у поступку усклађивања домаћих закона са међународним уговорима и прописима ЕУ. Њиме се ова област уређује целовито, полазећи од начела садржаних у сету закона из животне средине из 2004. године који заштиту ваздуха обезбеђују, дакле, само начелно, наводи Јелена Цветковић.

Она је најавила и измене Закона о заштити животне средине, и о спровођењу Конвенције о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању.

Међународни уговори биће потврђени конвенцијама о процени утицаја на животну средину, о миграторним врстама дивљих животиња, о очувању европске дивљачи и природних станишта, о заштити и одрживом развоју Карпата. Такође, Конвенција УН о борби против дезертификације у земљама са тешком сушом и о – климатским променама.