И Обамина комисија за реформу НСА

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „НСА се раширила на рачун грађанских права на приватност”, док „национална безбедност нити захтева нити власти дозвољава да се по нахођењу служи личним подацима Американаца”, неке су од кључних порука из извештаја петочлане комисије коју је именовао председник Обама да, после јунских открића Едварда Сноудена о свестраном шпијунирању, проучи методе обавештајног естаблишмента и предложи промене.

Тај извештај је председнику уручен прошлог петка, да би његов садржај био објављен прексиноћ, раније него што се очекивало, дан после Обаминог састанка са шефовима осам највећих информатичких компанија које су му предочиле да њихово невољно (изнуђено налозима тајног суда) помагање НСА наноси штету пословању, јер подрива поверење у сервисе који опслужују читав свет.

Извештај има око 300 страна, а садржи укупно 46 препорука, о којима ће се Бела кућа изјаснити у јануару. Интонација документа је изненађујуће критична и представља јак позив за реформу обавештајног естаблишмента, дајући тиме јак адут Сноудену који је оптужен за шпијунажу и крађу државне имовине.

Ово је други случај у овој недељи да он и други критичари НСА добијају подршку у својим захтевима да НСА треба поткресати крила која је раширила после терористичког напада 2001, уз пристанак два председника: Џорџа Буша и Барака Обаме, игноришући притоме амерички Устав, што је у понедељак констатовано и у пресуди окружног федералног суда у Вашингтону.„Слободне нације морају да се штите, али нације које се штите морају да остану слободне”, каже се у извештају председничке комисије, која је напоменула како сврха онога што је предложила ни на који начин није „разоружавање обавештајне заједнице”, већ само њено обуздавање.

Најоштрија осуда досадашње праксе „усисавања” података о свим комуникацијама Американаца и њиховом чувању (пет година) садржана је у констатацији да на овај начин није спречен ниједан терористички напад, што је пре тога у својој пресуди написао и окружни судија Ричард Леон, описујући технологију која се за то користи „орвелијанском”.„Наша анализа сугерише да телефонски метаподаци (ко кога позива, одакле, колико дуго – прим.) нису битни за спречавање напада и могу лако и правовремено да се прибаве редовним судским налозима”, каже се у извештају.

Једна од суштинских порука садржана је и у реченици да „Американци никад не смеју да праве грешку да сасвим верују нашим јавним функционерима”.

Међу кључним препорукама комисије су и оне да у раду ФИСА, тајног суда који рутински издаје налоге за електронски надзор, учествује и заступник грађана (пред њим су се досад појављивали само представници власти), да се подаци о комуникацијама чувају у системима телекомуникационих компанија, да се мандат НСА редефинише посебним законом који би усвојио Конгрес, да се одлуке о шпијунирању страних политичара доносе искључиво у Белој кући, као и да НСА престане да „хакује”, да открива и експлоатише слабости комерцијалног софтвера за шпијунирање.

Уместо тога, НСА о свакој слабости треба прво да обавести компаније које су тај софтвер произвеле или га користе, да би се оне отклониле.

Обама је наводно отворен за неке од предлога,  чији је карактер искључиво саветодаван, док су из НСА већ одаслати сигнали да би усвајање предложених мера знатно отежало ефикасност њеног рада.„Видећемо да ли ће председник имати храбрости да примени предложене промене”, изјавио је Ентони Ромеро, извршни директор Америчке уније за грађанска права, чија тужба, која такође оспорава уставност програма НСА, тек треба да се разматра.

У комисији су иначе биле личности за које би се могло рећи да су блиске Обами: Ричард Кларк, бивши саветник за сајбер-безбедност, Мајкл Морел, бивши заменик директора ЦИА, Џефри Стоун, професор права са Универзитета Чикага, Питер Свајр, бивши члан Националног економског савета, и Кас Санстин, професор права са Харварда (супруг америчке амбасадорке у УН Саманте Пауер).