I Obamina komisija za reformu NSA

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – „NSA se raširila na račun građanskih prava na privatnost”, dok „nacionalna bezbednost niti zahteva niti vlasti dozvoljava da se po nahođenju služi ličnim podacima Amerikanaca”, neke su od ključnih poruka iz izveštaja petočlane komisije koju je imenovao predsednik Obama da, posle junskih otkrića Edvarda Snoudena o svestranom špijuniranju, prouči metode obaveštajnog establišmenta i predloži promene.

Taj izveštaj je predsedniku uručen prošlog petka, da bi njegov sadržaj bio objavljen preksinoć, ranije nego što se očekivalo, dan posle Obaminog sastanka sa šefovima osam najvećih informatičkih kompanija koje su mu predočile da njihovo nevoljno (iznuđeno nalozima tajnog suda) pomaganje NSA nanosi štetu poslovanju, jer podriva poverenje u servise koji opslužuju čitav svet.

Izveštaj ima oko 300 strana, a sadrži ukupno 46 preporuka, o kojima će se Bela kuća izjasniti u januaru. Intonacija dokumenta je iznenađujuće kritična i predstavlja jak poziv za reformu obaveštajnog establišmenta, dajući time jak adut Snoudenu koji je optužen za špijunažu i krađu državne imovine.

Ovo je drugi slučaj u ovoj nedelji da on i drugi kritičari NSA dobijaju podršku u svojim zahtevima da NSA treba potkresati krila koja je raširila posle terorističkog napada 2001, uz pristanak dva predsednika: Džordža Buša i Baraka Obame, ignorišući pritome američki Ustav, što je u ponedeljak konstatovano i u presudi okružnog federalnog suda u Vašingtonu.„Slobodne nacije moraju da se štite, ali nacije koje se štite moraju da ostanu slobodne”, kaže se u izveštaju predsedničke komisije, koja je napomenula kako svrha onoga što je predložila ni na koji način nije „razoružavanje obaveštajne zajednice”, već samo njeno obuzdavanje.

Najoštrija osuda dosadašnje prakse „usisavanja” podataka o svim komunikacijama Amerikanaca i njihovom čuvanju (pet godina) sadržana je u konstataciji da na ovaj način nije sprečen nijedan teroristički napad, što je pre toga u svojoj presudi napisao i okružni sudija Ričard Leon, opisujući tehnologiju koja se za to koristi „orvelijanskom”.„Naša analiza sugeriše da telefonski metapodaci (ko koga poziva, odakle, koliko dugo – prim.) nisu bitni za sprečavanje napada i mogu lako i pravovremeno da se pribave redovnim sudskim nalozima”, kaže se u izveštaju.

Jedna od suštinskih poruka sadržana je i u rečenici da „Amerikanci nikad ne smeju da prave grešku da sasvim veruju našim javnim funkcionerima”.

Među ključnim preporukama komisije su i one da u radu FISA, tajnog suda koji rutinski izdaje naloge za elektronski nadzor, učestvuje i zastupnik građana (pred njim su se dosad pojavljivali samo predstavnici vlasti), da se podaci o komunikacijama čuvaju u sistemima telekomunikacionih kompanija, da se mandat NSA redefiniše posebnim zakonom koji bi usvojio Kongres, da se odluke o špijuniranju stranih političara donose isključivo u Beloj kući, kao i da NSA prestane da „hakuje”, da otkriva i eksploatiše slabosti komercijalnog softvera za špijuniranje.

Umesto toga, NSA o svakoj slabosti treba prvo da obavesti kompanije koje su taj softver proizvele ili ga koriste, da bi se one otklonile.

Obama je navodno otvoren za neke od predloga,  čiji je karakter isključivo savetodavan, dok su iz NSA već odaslati signali da bi usvajanje predloženih mera znatno otežalo efikasnost njenog rada.„Videćemo da li će predsednik imati hrabrosti da primeni predložene promene”, izjavio je Entoni Romero, izvršni direktor Američke unije za građanska prava, čija tužba, koja takođe osporava ustavnost programa NSA, tek treba da se razmatra.

U komisiji su inače bile ličnosti za koje bi se moglo reći da su bliske Obami: Ričard Klark, bivši savetnik za sajber-bezbednost, Majkl Morel, bivši zamenik direktora CIA, Džefri Stoun, profesor prava sa Univerziteta Čikaga, Piter Svajr, bivši član Nacionalnog ekonomskog saveta, i Kas Sanstin, profesor prava sa Harvarda (suprug američke ambasadorke u UN Samante Pauer).