Саркозијев политички ризик

Јачање француских војних снага, заштита од тероризма, неприхватање општег регулисања статуса имиграната, као и смањење незапослености на пет одсто а државног дуга испод 60 одсто бруто националног прихода по глави становника до 2012. године, неке су од основних смерница програма владе које је премијер Француске Франсоа Фијон изложио у уторак у Народној скупштини, најављујући "вруће политичко лето" за посланике и обећавши да ће земљу извући из депресије.
Мада пад популарности Николе Саркозија и Франсоа Фијона у јуну у односу на мај, који је објављен у француској штампи ових дана, није велики, то ипак сигнализира да су грађани Француске нечим незадовољни.

Да ли и они, као и опозициона Социјалистичка партија, мисле да је нови председник узео превише моћи у своје руке или им се једноставно чини да ће најављени раскид са прошлошћу остати само вербална крилатица председничке кампање?

Политички аналитичари сматрају да је нови француски председник преузео велики политички ризик тиме што је сву власт пренео у Јелисејску палату у којој сада, како тврде очевици, ври као у кошници. Ипак, громогласно најављивана шок-терапија још није ни почела, наглашавају они.

"Нема шока са Саркозијем, нити либерализације економије. Оно што за сада видимо јесте прагматична умереност", тврди Доминик Рејни, професор на познатом париском факултету "Сијанс По", додајући да је цела та ствар са Саркозијем преувеличана и да постоји ризик да људи ускоро побесне због тога.

Саркози се, пак, заклиње да неће подлећи инерцији и остаје фокусиран на реформе, чији први талас обухвата нацрт закона о имиграцији, аутономију универзитета, продужетак 35-часовне радне недеље ("више рада, већа зарада"), обрачун са поновним прекршиоцима закона, као и нацрт закона којим се радници у јавном саобраћају обавезују на пружање минимума услуга током штрајка. Председник се недавно лично умешао у најављене реформе универзитета чиме је наговештен сукоб министарства образовања са синдикатима (реформа подразумева реорганизацију свих универзитета у наредних пет година, односно њихову самосталност у управљању буџетом да би могли да се самофинансирају, то јест приватизују), а преузео је на себе и представљање француског фискалног плана у Бриселу, што је иначе посао министра економије.

Ако ће Саркози преузети на себе све, чему служи Фијон, запитао је недавно левичарски "Либерасион". Овај лист тврди да премијера "гуши свугде присутни Саркози" и упозорава да би Фијонова позиција ускоро могла да постане "потпуно безначајна".

"Немам никаквих проблема са Саркозијем. Он је број један, ја сам број два и сви они који би да ме окрену против њега, губе време", преноси "Фигаро" Фијонове речи, али дежурни критичари тврде да је улога човека број два сведена на примање инструкција из Јелисејске палате. Политички пројекат владе је ипак глатко прошао у Скупштини (са 321 гласом за, док је против било 224 посланика), а Фијон добио аплауз, што и не чуди пошто десничарска партија УМП и њени партнери имају већину у парламенту.

Саркози је оваквим понашањем само скинуо маску хипокризије, сматра, међутим, Доминик Русо, професор на универзитету у Монпељеу, тврдећи да "свако зна да је у Француској председник капетан брода, а премијер човек број два".

Међутим, ситуација боде очи опозиционој Социјалистичкој партији, чији представници сматрају да је Саркози отишао сувише, а да је Фијон само његова марионета. Да ли уопште постоји премијер, пита лидер посланичког клуба социјалиста, а шеф Социјалиста Франсоа Оланд каже да "шеф државе не може да одлучује о свему, да дискутује о свему и да све коментарише".