Sarkozijev politički rizik

Jačanje francuskih vojnih snaga, zaštita od terorizma, neprihvatanje opšteg regulisanja statusa imigranata, kao i smanjenje nezaposlenosti na pet odsto a državnog duga ispod 60 odsto bruto nacionalnog prihoda po glavi stanovnika do 2012. godine, neke su od osnovnih smernica programa vlade koje je premijer Francuske Fransoa Fijon izložio u utorak u Narodnoj skupštini, najavljujući "vruće političko leto" za poslanike i obećavši da će zemlju izvući iz depresije.
Mada pad popularnosti Nikole Sarkozija i Fransoa Fijona u junu u odnosu na maj, koji je objavljen u francuskoj štampi ovih dana, nije veliki, to ipak signalizira da su građani Francuske nečim nezadovoljni.

Da li i oni, kao i opoziciona Socijalistička partija, misle da je novi predsednik uzeo previše moći u svoje ruke ili im se jednostavno čini da će najavljeni raskid sa prošlošću ostati samo verbalna krilatica predsedničke kampanje?

Politički analitičari smatraju da je novi francuski predsednik preuzeo veliki politički rizik time što je svu vlast preneo u Jelisejsku palatu u kojoj sada, kako tvrde očevici, vri kao u košnici. Ipak, gromoglasno najavljivana šok-terapija još nije ni počela, naglašavaju oni.

"Nema šoka sa Sarkozijem, niti liberalizacije ekonomije. Ono što za sada vidimo jeste pragmatična umerenost", tvrdi Dominik Rejni, profesor na poznatom pariskom fakultetu "Sijans Po", dodajući da je cela ta stvar sa Sarkozijem preuveličana i da postoji rizik da ljudi uskoro pobesne zbog toga.

Sarkozi se, pak, zaklinje da neće podleći inerciji i ostaje fokusiran na reforme, čiji prvi talas obuhvata nacrt zakona o imigraciji, autonomiju univerziteta, produžetak 35-časovne radne nedelje ("više rada, veća zarada"), obračun sa ponovnim prekršiocima zakona, kao i nacrt zakona kojim se radnici u javnom saobraćaju obavezuju na pružanje minimuma usluga tokom štrajka. Predsednik se nedavno lično umešao u najavljene reforme univerziteta čime je nagovešten sukob ministarstva obrazovanja sa sindikatima (reforma podrazumeva reorganizaciju svih univerziteta u narednih pet godina, odnosno njihovu samostalnost u upravljanju budžetom da bi mogli da se samofinansiraju, to jest privatizuju), a preuzeo je na sebe i predstavljanje francuskog fiskalnog plana u Briselu, što je inače posao ministra ekonomije.

Ako će Sarkozi preuzeti na sebe sve, čemu služi Fijon, zapitao je nedavno levičarski "Liberasion". Ovaj list tvrdi da premijera "guši svugde prisutni Sarkozi" i upozorava da bi Fijonova pozicija uskoro mogla da postane "potpuno beznačajna".

"Nemam nikakvih problema sa Sarkozijem. On je broj jedan, ja sam broj dva i svi oni koji bi da me okrenu protiv njega, gube vreme", prenosi "Figaro" Fijonove reči, ali dežurni kritičari tvrde da je uloga čoveka broj dva svedena na primanje instrukcija iz Jelisejske palate. Politički projekat vlade je ipak glatko prošao u Skupštini (sa 321 glasom za, dok je protiv bilo 224 poslanika), a Fijon dobio aplauz, što i ne čudi pošto desničarska partija UMP i njeni partneri imaju većinu u parlamentu.

Sarkozi je ovakvim ponašanjem samo skinuo masku hipokrizije, smatra, međutim, Dominik Ruso, profesor na univerzitetu u Monpeljeu, tvrdeći da "svako zna da je u Francuskoj predsednik kapetan broda, a premijer čovek broj dva".

Međutim, situacija bode oči opozicionoj Socijalističkoj partiji, čiji predstavnici smatraju da je Sarkozi otišao suviše, a da je Fijon samo njegova marioneta. Da li uopšte postoji premijer, pita lider poslaničkog kluba socijalista, a šef Socijalista Fransoa Oland kaže da "šef države ne može da odlučuje o svemu, da diskutuje o svemu i da sve komentariše".