Шпијунирана и ЕУ, израелски премијер...

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Списак обавештајних мета био је прилично дугачак, а свака од њих имала је свој број уредно заведен у обавештајим протоколима, што значи да нису шпијунирани успутно, него сасвим „циљано”.

Ово прoизилази из најновијих докумената које је Едвард Сноуден доставио медијима, у овом случају „Њујорк тајмсу”, британском „Гардијану” и немачком „Шпиглу”. Нови комплет се углавном односи на трансатлантско обавештајно партнерство, оно између америчке Национане безбедносне агенције и британског Генералног комуникацијског штаба, у периоду између 2008. и 2011.

Из тих докумената се види да је било више од хиљаду појединаца и међународних организација који су систематски надзирани праћењем њихових комуникација: телефонских разговора и електронске поште. На том списку су и високи функционери ЕУ, УНДП (Програм Уједињених нација за развој), као и „израелски премијер”.

У време кад се то помиње, премијер Израела је био Јехуд Олмерт, а надзирана је његова електронска пошта, као и комуникације министра одбране Ехуда Барака.

Олмерт је изјавио да су његову електронску преписку водили сарадници и да је мало вероватно да је у њој било неких тајни, док је Барак прокоментариосао како није изненађен што је био на мети.

Иако стари пријатељи, САД и Израел се одавно међусобно шпијунирају – и повремено по неког шпијуна и ухвате. НСА је свакако занимало (између осталог) и колико озбиљно Израел планира да нападне Иран, што стално прети, како би бомбардовањем његових нуклеарних постројења зауставио напредовање ка атомској бомби.„То није понашање које очекујемо од стратешких партнера”, цитирао је „Њујорк гајмс” Пиу Ахренкалд Хансен, представницу за штампу Европске комисије.

Нова открића у деликатну ситуацију стављају Британију, несумњиво вољног партнера САД у шпијунским подухватима, пошто је премијер Дејвид Камерон у октобру дао подршку изјави ЕУ у којој се осуђује прислушкивање светских лидера, међу којима је била и немачка канцеларка Ангела Меркел.

Из докумената се види и да су надзиране европске агенције за сузбијање монопола, што упућује да је реч и о економској шпијунажи.

Три листа су заједнички затражили коментаре од од обе тајне службе. Одговор британске је био да би „један од разлога зашто је била овлашћена да да пресреће комуникације тамо где је неопходно, био обезбеђивање економске добробити за Велику Британију”, али да је све морало да буде и „релевантно за државну безбедност”, то јест да није била у питању „индустријска шпијунажа”.

Исто тврди и НСА. „Као што смо већ изнели, ми не користимо своје обавештајне потенцијале да би смо крали пословне тајне страних компанија и повећали међународну конкурентност америчких. САД стране обавештајне податке прикупљају на исти начин као што то чине и друге земље”.

НСА додаје и да су њени „напори да разуме економске системе и политике и надгледа аномалије у економским активностима, кључне да би креатори политике могли да донесу ваљане одлуке које су у најбољем интересу националне безбедности...„

Како је у петак екслузивно објавила агенција Ројтерс, НСА је имала и тајни уговор са позатом компанијом РСА, произвођачем софтвера за шифровање интернет комуникација и компјутерску заштиту, по којем је она, уз надокнаду од 10 милиона долара, пристала да у промет пусти програме намерно дефектне, како би америчка служба могла да их експлоатише.

Најновија открића долазе у околностима када су методе НСА претрпеле два озбиљна оспоравања.

Најпре је један судија федералног суда САД констатовао сумњиву уставност масовног евидентирања података о телефонским комуникацијама грађана САД , док је специјална председничка комисија предложила увођење неколико битних ограничења начина на који ова служба обавља свој посао.

Председник Обама је најавио да ће се о тим препорукама изјаснити у јануару.