Слепи перон у Кули

Кула – Аутотранспортно предузеће „Кулатранс”, чији је пословни суноврат започео 2007. године, када је већински власник постао Миле Јерковић, да би две године касније уговор о приватизацији био раскинут, могло би ускоро да буде избрисано са списка Агенције за привредне регистре.

Пошто су пропали сви досадашњи покушаји да се криза превазиђе, запослени су изгубили наду да ће се наћи неко спасоносно решење, па се за напуштање посла, уз отпремнину, пријавило 92 од укупно 96 радника! То би значило и дефинитивно гашење овог некад великог ауто-саобраћајног предузећа, које се, осим превоза путника, успешно бавило и шпедицијом.

Радници су скоро четири године на минималцу, а и та „цркавица” не исплаћује им се већ десет месеци. Како истичу, радо би зарађивали плате, али са девет полуисправних аутобуса старих тридесетак година и драстично смањеним бројем линија, када више нема новца ни за куповину горива – то је немогуће. Зато се, сматра председник Самосталног синдиката у „Кулатрансу” Божидар Раонић, већина радника определила да прихвати социјални програм Владе Србије за фирме у реструктурирању, као што је и ова, да напусте посао уз отпремнину од 300 евра по години радног стажа.

Привремени заступник државног капитала у „Кулатрансу” Стефан Гелевајчук изјавио је да се мора најпре проверити да ли сви радници остају при захтеву за одлазак уз отпремнину, па да се онда сачини споразум с њима и утврди стварни технолошки вишак. При том је најавио и нову систематизацију радних места, прилагођену обиму посла. Али, после шестогодишње пословне агоније, радници који би, можда, и одустали од намере да напусте фирму у складу са понуђеним социјалним програмом, више не верују да им ико може пружити гаранцију да би у том случају предузеће имало услове да позитивно послује, а они да остварују редовну зараду.

Новосадски „Џенерали транспорт компани” (GTC) недавно је јавно понудио да извуче „Кулатранс” из кризе. То подразумева, каже за „Политику” Владо Маринковић, генерални директор поменутог предузећа, преузимање делатности, тј. регистрованих линија „Кулатранса”, као и све запослене у њему, уз гаранцију да ће редовно примати солидне плате, с тим да им нови послодавац буде GTC.

– Наш предлог, који је достављен надлежним државним органима, с којим су и Куљани упознати, не задире у имовинскоправни статус „Кулатранса” као предузећа у реструктурирању, што значи да његова целокупна имовина остаје за продају и намирење поверилаца, како то већ одлучи Агенција за приватизацију. Не тражимо ни покретну ни непокретну имовину, већ једноставно да преузмемо посао и људе који ће да га обављају. Да је наша намера реална и остварљива најбоље илуструју примери „Сремекспреса” у Сремској Митровици и „Тополатранса” у Бачкој Тополи, чије смо делатности и све запослене преузели уочи стечаја, а који сада раде у нашој компанији и имају примања већа од републичког просека – наводи Маринковић, истичући да предузеће за друмски превоз робе и путника, на чијем је челу, располаже с педесетак модерних аутобуса и камиона и да одржава више од четрдесет редовних међумесних аутобуских линија широм Србије.

Наш саговорник објашњава да се положај саобраћајних предузећа ни приближно не може поставити у раван производних индустријских фирми. Јер, подвлачи, аутотранспортна делатност није везана за непокретну имовину, пошто се приход остварује превозом путника и робе. Аутобуске линије и шпедитерске туре доносе профит, а не пословне зграде или неки други грађевински објекти, тврди Маринковић, изражавајући сумњу да се за „Кулатранс”, након стања у које је запао, тешко може наћи неки купац или стратешки партнер који би се упустио у авантуру кредитних задужења за набавку нових возила и финансијски опоравак фирме.