Slepi peron u Kuli

Kula – Autotransportno preduzeće „Kulatrans”, čiji je poslovni sunovrat započeo 2007. godine, kada je većinski vlasnik postao Mile Jerković, da bi dve godine kasnije ugovor o privatizaciji bio raskinut, moglo bi uskoro da bude izbrisano sa spiska Agencije za privredne registre.

Pošto su propali svi dosadašnji pokušaji da se kriza prevaziđe, zaposleni su izgubili nadu da će se naći neko spasonosno rešenje, pa se za napuštanje posla, uz otpremninu, prijavilo 92 od ukupno 96 radnika! To bi značilo i definitivno gašenje ovog nekad velikog auto-saobraćajnog preduzeća, koje se, osim prevoza putnika, uspešno bavilo i špedicijom.

Radnici su skoro četiri godine na minimalcu, a i ta „crkavica” ne isplaćuje im se već deset meseci. Kako ističu, rado bi zarađivali plate, ali sa devet poluispravnih autobusa starih tridesetak godina i drastično smanjenim brojem linija, kada više nema novca ni za kupovinu goriva – to je nemoguće. Zato se, smatra predsednik Samostalnog sindikata u „Kulatransu” Božidar Raonić, većina radnika opredelila da prihvati socijalni program Vlade Srbije za firme u restrukturiranju, kao što je i ova, da napuste posao uz otpremninu od 300 evra po godini radnog staža.

Privremeni zastupnik državnog kapitala u „Kulatransu” Stefan Gelevajčuk izjavio je da se mora najpre proveriti da li svi radnici ostaju pri zahtevu za odlazak uz otpremninu, pa da se onda sačini sporazum s njima i utvrdi stvarni tehnološki višak. Pri tom je najavio i novu sistematizaciju radnih mesta, prilagođenu obimu posla. Ali, posle šestogodišnje poslovne agonije, radnici koji bi, možda, i odustali od namere da napuste firmu u skladu sa ponuđenim socijalnim programom, više ne veruju da im iko može pružiti garanciju da bi u tom slučaju preduzeće imalo uslove da pozitivno posluje, a oni da ostvaruju redovnu zaradu.

Novosadski „Dženerali transport kompani” (GTC) nedavno je javno ponudio da izvuče „Kulatrans” iz krize. To podrazumeva, kaže za „Politiku” Vlado Marinković, generalni direktor pomenutog preduzeća, preuzimanje delatnosti, tj. registrovanih linija „Kulatransa”, kao i sve zaposlene u njemu, uz garanciju da će redovno primati solidne plate, s tim da im novi poslodavac bude GTC.

– Naš predlog, koji je dostavljen nadležnim državnim organima, s kojim su i Kuljani upoznati, ne zadire u imovinskopravni status „Kulatransa” kao preduzeća u restrukturiranju, što znači da njegova celokupna imovina ostaje za prodaju i namirenje poverilaca, kako to već odluči Agencija za privatizaciju. Ne tražimo ni pokretnu ni nepokretnu imovinu, već jednostavno da preuzmemo posao i ljude koji će da ga obavljaju. Da je naša namera realna i ostvarljiva najbolje ilustruju primeri „Sremekspresa” u Sremskoj Mitrovici i „Topolatransa” u Bačkoj Topoli, čije smo delatnosti i sve zaposlene preuzeli uoči stečaja, a koji sada rade u našoj kompaniji i imaju primanja veća od republičkog proseka – navodi Marinković, ističući da preduzeće za drumski prevoz robe i putnika, na čijem je čelu, raspolaže s pedesetak modernih autobusa i kamiona i da održava više od četrdeset redovnih međumesnih autobuskih linija širom Srbije.

Naš sagovornik objašnjava da se položaj saobraćajnih preduzeća ni približno ne može postaviti u ravan proizvodnih industrijskih firmi. Jer, podvlači, autotransportna delatnost nije vezana za nepokretnu imovinu, pošto se prihod ostvaruje prevozom putnika i robe. Autobuske linije i špediterske ture donose profit, a ne poslovne zgrade ili neki drugi građevinski objekti, tvrdi Marinković, izražavajući sumnju da se za „Kulatrans”, nakon stanja u koje je zapao, teško može naći neki kupac ili strateški partner koji bi se upustio u avanturu kreditnih zaduženja za nabavku novih vozila i finansijski oporavak firme.