Хочевар: Србији је место у Европи

Београдски надбискуп Станислав Хочевар изјавио је јуче да је убеђен да ће Србија постати чланица Европске уније, рекавши да би све другачије било велика штета за државу, Европу и свет.

,,Као што је нама потребна Европа, Европа треба нас. Ако не би дошло до европеизације Србије пореметио би се однос Европе у читавом глобалном свету и то би била велика штета за све – Србију, Европу и читав свет”, рекао је Хочевар у божићном интервјуу Танјугу.

Оцењујући да би све цркве у Србији биле једнако на добитку од прикључења државе ЕУ, београдски надбискуп је истакао да то пре свега значи стабилно друштво у коме се чини све да нема ратова и да не избијају велики немири, већ да се „синергијом свих чланова европске заједнице ради на миру”.

Говорећи о доласку папе у Србију, Хочевар је рекао да је то питање дијалога и консензуса, истакавши да је то, такође, важно питање и за Србију и Европу.

У Ватикану као и код представника власти у Србији, поновио је, постоји воља за реализацију те посете, што није случај и са Српском православном црквом (СПЦ).

,,У контактима с државом често се помиње да желе да папа дође, с друге стране то нисам чуо”, рекао је Хочевар, подсетивши да су представници Католичке цркве у Београду позвали папу јер на то имају право.

Ипак, сматра Хочевар, да би посета поглавара Римокатоличке цркве била и реализована, неопходно је да „сви учине све” да то буде што пре. Истиче и да је посета папе Београду питање дијалога, да ли већинска црква жели дијалог с мањинским црквама. СПЦ је, каже, већинска црква, а већинска црква у једној држави би требало да промовише дијалог.

Међурелигијски дијалог је могућ само онолико колико већинска црква то жели и хоће, објашњава Хочевар, истакавши да он постоји, али да је потребно да буде „органски, континуирани и да не буде везан само за једну личност”.

„Србија са својом специфичном историјом и географском позицијом стоји између Истока и Запада. Она има историјски задатак да прва и најјаче промовише тај дијалог у Европи”, рекао је Хочевар.

Упитан да ли је обележавање Миланског едикта допринело унапређењу дијалога међу хришћанима, Хочевар је рекао да је та манифестација била од општег културног и цивилизацијског значаја.

„Свакако смо се боље међусобно упознали и више међусобно комуницирали него у прошлости”, рекао је Хочевар који, међутим, замера да тај јубилеј важан за читаво друштво, ипак, није довољно заједнички обележен.

Када је у питању постављање ћириличних табли у Хрватској, он је навео да сама та реч изазива емоције. У свакој земљи, додаје, мањине имају посебну улогу и да им зато треба посвећивати посебну пажњу било да је реч о Хрватској или Србији.

Стога, сматра, питање ћирилице у Хрватској не треба посматрати емотивно тим пре јер, како је рекао, Хрвати знају да је ћирилица и њихово писмо.

А што се тиче односа већине и мањине, Хочевар каже да они треба да буду решени према европским стандардима. „Свако треба добро да размисли шта је задатак државе, а шта цркве. Сви из историје знамо да није добро када црквени људи улазе на подручје онога што треба да држава реши”, рекао је Хочевар, реагујући на опаске да се и црква у Хрватској противи ћирилици.

Београдски надбискуп је поновио да је став Ватикана по питању независности Косова јасан и непромењен, додавши да Света столица „будно прати” дешавања и „веома жели да Србија целовита буде део Европе”.

Поводом божићних празника, Хочевар је рекао да ће у његовој посланици посебну улогу имати породица, као место љубави и разумевања.

„Зато је важно да ове празничне дане славимо читавим својим бићем... Желим свима да пожуре у своје породице и тамо пронађу место љубави и разумевања”, рекао је Хочевар честитајући предстојећи Божић.