Одлука о Бору за две недеље

Приватизација РТБ Бор биће настављена, али на који начин – преговорима са другопласираним понуђачем или расписивањем новог тендера могло би да се зна тек за 15 дана. Јер, иако је на јучерашњем владином заседању Бор, како је и најављено, био једна од тема разговора, коначна одлука је одложена за две недеље.

Како је новинарима саопштио министар трговине и услуга Предраг Бубало, иначе заговорник расписивања новог тендера, влада је, након  интензивних разговора неколико министара протеклих дана и информације коју је на самом заседању поднео министар економије и регионалног развоја закључила да се још једном сагледају економски, правни и еколошки аспекти и пре коначне, владине одлуке своје одлуке донесе и Стратешки савет за приватизацију РТБ.

Међутим, да коначна одлука јуче није донета због тврдокорности у различитим ставовима чланова владе посве је јасно после детаљнијег образложења  које је, одговарајући на  новинарско питање, дао министар Млађан Динкић, иначе заступник става да приватизацију Бора треба наставити преговорима са другопласираним понуђачем на првом тендеру:

– Предочио сам влади информацију о досадашњем току приватизације РТБ Бор, чињеницу да ни после неколико састанака Комисије за реструктурисање није било коначне одлуке како даље са приватизацијом, као и став Министарства економије и регионалног развоја  да треба  наставити преговоре  са другопласираним понуђачем јер је то економски оправдано. Међутим, иако Агенција за приватизацију каже да је то правно могуће, неки чланови владе су тражили да се то провери и у Републичком секретаријату за законодавство. Такође, осим правне постојала је и дилема око еколошких критеријума за Топионицу јер новоформирано Министарство екологије није успело да заврши тај посао. Неки министри су тражили рок од две недеље да се све еколошке и правне околности провере пре доношења коначне одлуке, објаснио је Динкић разлоге одлагања, напомињући да нема дилеме да ће приватизација РТБ Бор бити настављена.

Писмо руско компаније и питање да ли њено укључивање може да доведе и до обарања минималне цене, Динкић није желео да коментарише, јер је како каже његов став кристално јасан. А што се тиче еколошких критеријума, Динкић каже да ни он ни министар екологије не желе да се понови Тимок. 

Пошто по мишљењу Динкића, време цури, пре годишњих одмора требало би донети и одлуке о приватизацији јавних предузећа за које су стратегије усвојене у претходном владином саставу, као и оних јавних предузећа о чијој приватизацији постоји политички консензус. То подразумева да се састане Комисије за јавна предузећа коју води потпредседник Ђелић, чије је хитно сазивање Динкић и захтевао приликом јучерашњег усвајања Програма пословања Јата за ову годину, тражећи да се донесе одлука о уласку овог јавног предузећа у приватизацију избором приватизационог саветника.

Иначе, влада је јуче усвојила и завршни рачун буџета за 2006. годину који  ће накнадно проћи ревизију државног ревизорског тела након његовог формирања, али и  предлог меморандума о буџету и економској политици за 2008. са пројекцијама за 2009. и 2010. годину.

– По пројекцијама из Меморандума БДП би ове године требало да нарасте на 2.400 милијарди динара, идуће на 2.724, односно на 3.066 у 2009. и 3.416 милијарди динара у 2010. години. То би значило да би БДП до 2010. порастао на 5.342 евра  по становнику. Процене су да ће инфлација са овогодишњих 6,5, идуће године пасти на шест, а у наредне две за по један одсто да би 2010. износила четири одсто. Такође, консолидовани буџетски расходи, како је предвиђено Меморандумом, износиће 41,4 одсто у овој, у следећој 39,7, а у 2009. години 39,2 одсто БДП-а, подаци су које је изнео министар финансија Мирко Цветковић.

Основне фискалне мере у наредној години, по Цветковићевој најави, биће: замрзавање фонда плата буџетских  корисника на нивоу који се достигне у новембру ове године, након већ договорених повећања за ову годину на бази потписаних протокола, смањење расхода за робу и услуге буџета Републике за 10 одсто у односу на предвиђене овогодишње, смањење  субвенција за пет одсто и смањење јавних инвестиција за око 20 одсто у односу на планирана средства буџетом за 2007. годину.

--------------------------------------------------------------------------

Кредити за запошљавање младих

Држава ће ове године за седам програма подстицања запошљавања и регионалног развоја издвојити 14.457.928.000 динара, најавио је Млађан Динкић.

Од септембра почеће додела и то младима стартап кредита без хипотеке на пет година за које је предвиђена милијарда динара, уз једнопроцентну камату и годину дана почека, уз ручну залогу на опрему која се буде куповала из кредита. Оглас ће бити расписан у трећој недељи јула и трајаће до 15. септембра. 

Још милијарда динара биће издвојена за микрокредите за самозапошљавање људи са списка Националне службе за запошљавање, затим 1,3 милијарде за развој малих и средњих предузећа у неразвијеним општинама и то са роком до седам година, 1,9 милијарди за активне мере запошљавања, седам милијарди за транзициони фонд и први пут – 200 милиона за подстицај иноваторству. Субвенције  привреди биће мање – две милијарде динара.

--------------------------------------------------------------------------

Дуг за акције Агробанке

Потраживања државе од Агробанке по основу зајма ИБРД-а, вредна 43,5 милиона евра, како је влада јуче одлучила, биће претворена у капитал ове банке, односно државне акције. Како је објаснио министар  финансија Мирко Цветковић, држава ће на име ове конверзије добити између 12 и 13 одсто акција Агробанке, чиме ће укупан државни удео повећати на око 20 одсто.