Сноуден: Моја мисија је завршена

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „Моја мисија је завршена... Уверен сам да је цена отворене дебате о овлашћењима наше владе мања од опасности њиховог раста у тајности, што је директна претња демократској владавини.”

Ово су кључне поруке из првог интервјуа „лицем у лице” који је Едвард Сноуден дао неком новинару. Јединствену прилику да са њим разговара чак „више од 14 сати” имао је Бартон Гелман, који је после 21-годишње каријере у „Вашингтон посту” слободан новинар и публициста и предавач на Универзитету Принстон. 

Едвард Сноуден, који је у традиционалном избору „Личности године” недељника „Тајм” за ту титулу био најближи конкурент лауреату, папи Фрањи, копирао је засад непознату количину (према последњим проценама чак 1,7 милиона) тајних докумената НСА и тиме, како констатује Гелман, „осветлио глобални систем за надзор који је у име националне безбедности створен после 11. септембра 2011”. „Американцима је открио историју за коју нису знали да је имају”, каже још амерички новинар.

Ни у овом тексту нема дефинитивног одговора на централну дилему – да ли је Сноуден саботер националне безбедности своје домовине или херој јавности. Интонација текста, али и најновији догађаји – пресуда федералног суда у Вашингтону, у којој се методе НСА називају „орвелским” и где се наводи да су сумњиве уставности и препоруке председничке комисије Белој кући – воду наводе на ово друго.

У разговору са Гелманом, Сноуден је рекао да га је „за мисију одабрао систем који није имао иоле озбиљан надзор”. „Нису ме одабрали као појединца са јединственим способностима, већ сам једноставно имао прилику да урадим оно што сам урадио – неко је морао да буде први.”

Први пут је изнео да је о претеривањима у систему разговарао са неким колегама док је био у станици НСА на Хавајима. Каже да је њих 15 било запрепашћено кад им је демонстрирао једну претрагу која је графички показала да се прикупља „више података о Америци и Американцима него о Русији и Русима”.

Објаснио је и да је три године пре тога, док је службовао у Јапану, шефовима НСА предлагао да се уведе двоструки кључ за копирање података из централног система – што је учињено тек кад је почело објављивање досијеа који је он копирао и изнео.

НСА, са којом је контактирано пре објављивање овог интервјуа, саопштила је, међутим, да је њена истрага показала да нема доказа за ове тврдње.

Елаборирајући констатацију о „комплетираној мисији”, Сноуден је рекао да је „већ победник”. „Чим су новинари прионули на посао, показало се оправданим све што сам започео. Зато што – запамтите – ја нисам желео да променим друштво, већ да му пружим шансу да одлучи треба ли да се мења.” „Све што сам хтео било је да јавности омогућим да каже своје о томе како се влада.”

Његово полазиште је било да „опасна машина масовног надзора расте без контроле”. Они који је требало да надзиру надзорнике: Конгрес и тајни суд, „били су манипулисани од стране агенције коју је требало да контролишу. Правилима тајности подигнут је зид да се спречи јавна дебата”.

Сноуден сматра да је учинио више него што се надао. Навикнута да посматра, а да не буде посматрана, НСА је данас под испитивачком лупом, под којом није била од свог оснивања. „Није ми била намера да срушим НСА”, образлаже. „Ја и сада радим за НСА, али само она то не разуме.”

Критичан је и према председнику Обами. „Оно што је откривено, то су обмане владе” – каже, помињући оно што је из Беле куће саопштено после почетних открића о шпијунирању НСА у Немачкој – „да ми у Немачкој поштујемо немачке законе и никад не надзиремо немачке грађане.” „Слагали смо једну страну земљу, пред очима Конгреса”, каже Сноуден.

Он је оповргао спекулације из оптужнице, подигнуте у августу, да је у „украдену државну имовину”, копирану архиву, уградио механизам који се у обавештајном жаргону назива „окидач мртвог човека” – аутоматско обелодањивање свих докумената у случају да буде ухапшен или му се нешто друго догоди – јер би то био позив да буде убијен и „не би имало никаквог смисла”.

Није, међутим, одговорио на питање где су ти документи, али категорично тврди да их није изложио кинеским службама док је био у Хонгконгу, нити их је понео у Русију, јер је – објашњава – између осталог, у НСА био и инструктор за безбедан рад у „дигиталном окружењу високог ризика”. „Немам никакав споразум са руском владом”, тврди.

Није желео да разговара о свом личном животу, а Бартон Гелман оповргава прогнозу бившег директора НСА и ЦИА Мајкла Хајдена да ће, као пребези пре њега, и Сноуден у Москви завршити као алкохоличар, јер „не пије и никад није пио”.

Сноуден се, међутим, поверио да је Москву изабрао само зато што после поништавања његовог пасоша није било друге опције. „Нема доказа да сам лојалан било којој другој земљи осим САД”, поручио је. „Побегао сам од владе и јавности”, гласи његова друга кључна порука,а, по свој прилици, то му је и последња линија одбране.