Новац за лађу "Аргус"

ОЧИСТИМО СРБИЈУ
Истраживачки брод "Аргус", који је пре пет година влада Немачке даривала Србији, први пут у току ове године отиснуће се пловним путевима наше земље – Савом, Тисом и каналом Дунав – Тиса – Дунав, на јесен. То ће уједно бити и једина домаћа истраживачка експедиција за ову годину на којој ће пловећа лабораторија испитивати квалитет речне воде у Србији. Пре тога, од 3. августа научноистраживачка лађа учествоваће у међународној експедицији од Регенсбурга до делте Дунава у Румунији. На целом току друге по величини европске реке налазиће се 95 локација за узимање узорака, а анализом ће бити обухваћени вода, седименти, суспендовани нанос, биолошки параметри и шкољке.

Како истиче Душан Пајкић, помоћник министра за заштиту природних ресурса при Министарству заштите животне средине, у овогодишњем буџету за брод "Аргус" издвојено је 20 милиона динара.

– Тај новац биће употребљен за истраживачки пројекат који ће бити реализован крајем године, тачније, одмах после међународне експедиције. Планирано је да део новца буде искоришћен за обнову лабораторијске опреме и инструмената од којих су неки стари колико и сам брод. Тренутно је у току израда пројекта, а стављањем овог новца у буџет може се казати да је направљен годишњи план коришћења и употребе "Аргуса" – истакао је Душан Пајкић.

Помоћник министра најавио је да ће и следеће године бити урађен годишњи програм на основу којег ће брод-лабораторија обављати маршрутна мерења квалитета речне воде у Србији.

– Шта је досад било, било је. Не можемо да кажемо зашто се, откако је брод предат нашој земљи у власништво, није боље газдовало њиме. Од августа 2003. године до данас, у научне сврхе "Аргус" је коришћен свега десетак пута и то углавном кроз међународне пројекте. Добра је вест да ће идуће године бити настављен обиман пројекат испитивања пловних путева Србије и седимената, после чега ће бити урађена научна студија која ће умногоме помоћи приликом испитивања на тему како водостај утиче на квалитет воде – додао је помоћник министра за заштиту природних ресурса.

Интересантан је податак да је ова необична лађа од августа 2003. под српском заставом ефективно пловила укупно 650 радних сати, што значи да брод иза себе има свега 80 радних дана. Иако је јасно да би "Аргус" био кориснији у пловидби него на везу на Ушћу, у току најављене међународне експедиције српска речна лабораторија, простом рачуницом, крстариће Дунавом само 14 дана краће, него што је пловила за претходне четири године.

Од када је постао власништво Србије, "Аргус" је коришћен 2003. за испитивање Тисе дуж њеног тока, потом у међународном пројекту "Акватера" пре три године. У току 2005. није било истраживања, јер је трајао машински ремонт постројења, да би наредна година била најактивнија. Тада су обављена испитивања Саве, Тисе и седимената ђердапске акумулације.  

На питање зашто се брод не изнајмљује на коришћење другим подунавским земљама за научне експедиције, Пајкић истиче да ће ситуација бити боља после обнове лабораторије.

– "Аргус" има довољно посла и на нашим пловним путевима. Од 2003. године је, чини ми се, само једном изнајмљен, а када буде опремљенији моћи ћемо да га понудимо, рецимо, Румунији или Мађарској на коришћење, што би обезбедило додатни извор прихода за брод – казао је помоћник министра.

Пловећа лабораторија на располагању је институцијама које понуде адекватне пројекте испитивања квалитета воде. Наш саговорник открива да је Министарство заштите животне средине у неколико наврата, будући да се не бави анализама квалитета воде, нудило појединим стручним кућама, попут Хидрометеоролошког завода, да ураде испитивања речне воде, што су оне, како каже, из разлога непознатих министарству, одбиле. Ипак, пре неколико дана брод "Аргус" је испловио, истина у медијске сврхе, када је др Саша Драгин, министар заштите животне средине Републике Србије, симболично захватио мало дунавске воде након чега је урађена анализа садржаја колиформних бактерија, индикатора фекалног загађења реке.

– Испитивањем је утврђено да се у литру воде налази 240.000 колиформних бактерија што Дунав сврстава у четврту класу воде. Зато вода из Дунава не сме да буде коришћена без претходног пречишћавања, а да не говоримо о купању у њој – истакао је Пајкић.