Софтвер са Бановог брда

Није баш уобичајено да Срби продају Американцима – памет. Захваљујући предузимљивости инжењера Александра Ивановића из Милвокија, у држави Висконсин, са београдског Бановог брда оригинални и квалитетни софтвери путују преко баре у многобројне америчке компаније.
Бивши Сарајлија и Подгоричанин, изузетно добар ученик Математичке гимназије, Ивановић је завршио студије електротехнике у Милвокију, где је стигао пре 19 година, шест година радио за газду, да би напустио све и посветио се приватном бизнису.
– У почетку је "Вебком инкорпорејшн" био етнички чиста компанија, где год кренеш по просторијама чујеш нашу музику, док је данас сасвим другачије, јер сада запошљавамо и Американце – вели Ивановић, који у Милвокију запошљава 15, а овде 24 инжењера, при чему је и овде и тамо увек 5-6 радних места отворено и слободно за способне и радне младе људе.

Упркос податку да је тек неколико пута био у Београду од када овде ради "Вебком", као и да приликом оснивања није лично видео ниједног од оних које је запослио, Аца Ивановић свакодневно одржава пословне састанке са београдском екипом посредством софтвера Скајп. Он у Милвокију, они у Београду, окупе се и договоре и по претходно припремљеном протоколу обаве оно што је планирано за тај дан.

Програм који "Вебком инк." ради већ 7-8 година намењен је превасходно великим фирмама и њиховим продајним мрежама, посебно онима који продају комплексне производе. Партнери су му АББ из Швајцарске, "Џенерал електрик", "Денфос" из Данске, компјутерски произвођач "Креј"... Они продају компликоване производе о којима продавци не знају баш много, јер нису техничка лица. Њихов циљ је првенствено да развију добре односе са потенцијалним купцем.

– Продавац није у стању стручно да представи производ, нити да купцу изабере оно што овоме треба. Обично се потребе купаца покупе, шаљу инжењерима који то проучавају и анализирају све опције и онда одговарају. Наш софтвер укинуо је ту дугу процедуру и све техничко знање фирме ставља на располагање продавцима директно. Колективно знање инжењера у фирми се покупи и онда убаци у наш софтвер. Наше питање купцу је шта вам треба, а не шта вам фирма нуди. На основу разговора са муштеријом наш софтвер даје понуду и израчуна цене – вели наш саговорник.

– Овде су људи изузетно вредни, будући да имам увид кад је ко на компјутеру, чини ми се да се неки одавде не скидају са рачунара, људи баш раде. За нове људе критеријуми су да су завршили математичку гимназију, да су били међу најбољим студентима у генерацији, да имају препоруку са факултета за информатику или ЕТФ... Плате су солидне, а изузетно би било исплативо када би се определили да их плаћам по учинку – вели Ивановић.

Оно што није успело међу српским инжењерима у Србији, а јесте у Висконсину је – систем плаћања по учинку. Наиме, сви кључни људе у фирми третирају се као индивидуалци, који имају свој лични бизнис. Иако стартују са платама које су испод просека на тржишту за ту врсту посла, већина њих на основу учинка чак утростручи месечна примања, јер су изузетно мотивисани. Истовремено послодавац Ивановић не мора много да води рачуна да ли има аљкавости и јавашлука. То се једноставно не исплати никоме.

– Иако су људи овде технички далеко способнији и брзо знањем превазилазе оно што стигне из САД, већина се опредељује за фиксну плату, а не за учинак – истиче.

Ивановић најављује продоре ка европском и тржишту Србије и бивше СФРЈ. Склопљени послови у Јужноафричкој републици и са једном израелском фирмом потврђују да се у развоју ове компаније ништа не препушта случају. Наш саговорник, поред уређеног породичног живота у браку са супругом италијанског порекла из кога су две кћерке и син, стреми ка циљу да од "Вебкома" створи велику и моћну компанију.