Пролазећа 2013. - година „строго поверљивог” разоткривања

БЕОГРАД, 30. децембра (Танјуг) - Године 2013, први пут после готово шест векова један папа је поднео оставку и папу Бенедикта XVI наследио је папа Фрања, у сукобима у Сирији коришћено је хемијско оружје - а агенција задужена за контролу тог наоружања добила је Нобелову награду за мир.

На Истоку је у центру пажње и даље „нуклеарно претећи” Пјонгјанг - док је Индија доспела на насловне стране одласком на Марс…

Русија је на „економску финту” озбиљно уздрмала Источно партнерство ЕУ - преко Кијева… након што је дипломатски у Сирији „надмудрила” Сједињене Државе…

Али, нико и ништа није уздрмало свет 2013. године као тридесетогодишњи Едвард Сноуден, кад је право из Ције (CIA) објавио да САД шпијунирају цео свет. И, нарочито, савезнике.

Сноуден, младић из Северне Каролине завршио је онлајн мастер студије… радио је у војној бази САД у Јапану, обожава јапанску поп културу, а од ЦИА је одлучио да се одметне као становник Хаваја, где је живео са девојком , те је преко Хонг Конга доспео баш на Шереметјево, покушавајући да дође до Америке - наравно, не Северне, па сад у Русији живи са папирима за азил на годину дана, уз обећање Владимиру Путину да, док је у Русији, неће давати изјаве којима би кварио односе Вашингтона и Москве.

У САД је, у међувремену, на 35 година робије осуђен редов Бредли Менинг због одавања поверљивих информација сајту Викиликс, али не и за помагање непријатељу… све то је из еквадорске амбасаде у Лондону посматрао оснивач Викиликса Џулијан Асанж, који тамо борави већ другу годину… док се на трећем делу света, Новом Зеланду, против „Великог Брата” и за слободан „свет на мрежи” (или анархичан, мишљења су подељена) борио „пират” Ким Датком.

Сноуден је, ипак, учинио оно што нико досад није: направио је прави дипломатски рат у којем се на мети својих верних савезника нашао - Вашингтон. С разлогом. Прислушкивали су и седиште Европске уније, лидере држава - америчких савезеника, компаније…

Сноуден је, како је недавно навео генерални директор америчке службе НСА Кејт Александер, открио и готово 200.000 поверљивих докумената медијима која су „причинила максималну штету САД”.

Претпоставља се да је Сноуден снимио око 1,7 милиона тајних докумената који разоткривају масовне размере шпијунирања које је у читавом свету спроводила НСА. До сада је открио тек делић, страхују у Вашингтону.

Према америчким званичницима, ниједан од материјала које је објавио Викиликс није имао ознаку вишу од „Сецрет” (поверљиво), док су многи документи НСА које је одао Сноуден имали ознаку „Top secret” (строго поверљиво), или су имали чак и печат максималне тајности.

Шта Сноуден има „у рукаву” толико брине САД да се у Вашингтону помињала и могућност амнестије. Ипак, амерички председник Барак Обама је на новогодишњој конференцији за новинаре одбацио ту могућност, оцењујући да је Сноуден нанео „непотребну штету” Сједињеним Државама.

У Москви, Путин је истовремено на годишњој прес конференцији стакао да се он никада лично са Сноуденом није видео, али да му је интересантан и занимљив и да се питао како је тако млад човек одлучио да разоткрије како америчке службе безбедности прислушкују светске лидере и обичне грађане.

„Био сам радознао како мисли даље да живи и где, али он је направио избор. Племенит, али тежак”, рекао је Путин.

Британски лист Гардијан први је, у јуну, објавио вест о америчком програму шпијунирања на основу неких од хиљада докумената које је Сноуден дао америчком новинару настањеном у Бразилу Глену Гринвалду.

Један од Сноуденових података - да НСА свакодневно прати локације готово пет милијарди мобилних телефона у свету - објавио је Вашингтон пост. Према тим документима НСА „прикупљајући податке са светских мрежа мобилне телефоније ненамерно прикупља и податке о локацији најмање неколико стотина милиона мобилних телефона у свету”. То значи да НСА може помоћу програма „Ко-травелер” да прати кретање готово било којег мобилног телефона било где у свету и да изради мапе односа између корисника на основу тога где се крећу њихови телефони.

Директор НСА Кит Александер изјавио је да не зна бољи начин на који његова агенција може да помогне у зашити САД од иностраних претњи од програма шпијунирања, путем којих је НСА из телефонских и интернетских комуникација из читавог света прикупила огромне количине података.

Документи процурели са „залиха” америчког узбуњивача Сноудена указују да НСА шведску обавештајну службу ФРА сматра „водећим партнером” у надзору над телекомуникационим и интернет саобраћајем, нарочито руским.

Сноуден је у отвореном писму обећао да ће открити нове тајне америчке обавештајне службе, уколико му нека земља пружи политичко уточиште. Како преноси Итар-Тасс, он је био импресиониран тиме што је бразилска влада критиковала активности НСА у свету и, посебно, у Бразилу. „Изразио сам спремност да помогнем, колико то буде умесно и легално, али на жалост, влада САД активно ради како би ограничила моје могућности у тој области. И док ми нека земља не да политички азил, влада САД ће наставити да ме онемогућава да говорим”, навео је бивши сарадник НСА.

И док су на Интернету међу најчитанијим вестима године биле и рођење краљевске бебе у Британији, а међу најчешће коментарисаним операција груди Анђелине Џоли, грађански рат у Сирији почео је да се „подразумева” - траје још од марта 2011.

Решење за кризу није пронађено због позиција великих светских сила у Савету безбедности УН, а крај сукоба можда се назире почетком 2014, јер је за јануар у Женеви најављена мировна конференција која би требало да окупи, по први пут, представнике сиријске владе и опозиције.

Аналитичари се слажу да је и у случају Сирије Москва, која се од почетка кризе противи страној интервенцији истовремено не одустајући од раније уговорених испорука оружја Асаду, „надмудрила” западне савезнике у тренутку кад се чинило да је Бела кућа на корак од војне интервенције у Сирији.

Након напада хемијским оружјем у Гути близу Дамаска 21. августа - још је нејасно ко је заправо тад користио хемијско оружје - на међународној сцени водила се дипломатска борба између западних земаља које су заговарале војну интервенцију у Сирији, и Русије и Кине које су тражиле дипломатско решење.

Путин је изашао са иницијативом, а сиријски председник Башар ал-Асад прихватио је америчко-руски договор дозволивши међународном инспекторском тиму да започне уништавање хемијског оружја које контролише сиријска влада.

Организација за забрану хемијског оружја (OPCW), која је касније ове године добила Нобелову награду за мир, задужена је за надгледање уништавања сиријског хемијског арсенала, до средине 2014. године.

Од почетка сиријске кризе, став Кремља је непромењен - страна војна интервенција је недопустива. Аналитичари су описивали овај потез Москве као „тактички успех руске дипломатије”, јер Запад сматра да је Дамаск најважнији партнер Москве на Блиском истоку.

Године 2013, протестовало се у Турској, у Египту су протестима свргнули још једног председника, а Нову годину ће на улицама Кијева - сва је прилика - дочекати проевропске присталице опозиције, које траже смену председника Виктора Јануковича пошто је (засад) „откачио” Европску унију - да би, како тврди, избегао катастрофу у земљи, а у чему верује да ће му помоћи Русија.

За Брисел шок из Кијева стогао је 21. новембра, када је Влада Украјине наложила обуставу припрема за потписивање споразума о придруживању са ЕУ, само недељу дана пре заказане церемоније.

Чинило се да је главна препрека потписивању ССП било одбијање украјинског парламента да усвоји закон који би омогућио одлазак опозиционе лидерке Јулије Тимошенко на лечење, у Немачку. Тимошенко, позната и као „гасна принцеза” и хероина (анулиране) „наранџасте револуције”, од 2011. године издржава седмогодишњу затворску казну због злоупотребе положаја, а западне владе сматрају да је реч о политичком процесу.

ЕУ паралелно с преговорима покушава да издејствује њено ослобађање, док истовремено преговара са властима у Кијеву о потписивању кључног споразума.

Украјинска влада тврди да је договором Јанукович-Путин анулиран ранији „издајнички” енергетски уговор који је са Москвом склопила Јулија Тимошенко.

Виталиј Кличко, вођа опозиције, сматра да је Јанукович Путину „продао” украјинску индустрију.

„Бирајући” Русију Украјина ће добити 15 милијарди долара кредита, 33 одсто попуста на гас - са 300 на 268 долара на хиљаду кубних метара - уговоре о подстицању трговинске и индустријске сарадње...

Истовремено, Русија као водећи трговински партнер Украјине и главни добављач гаса, пристала је да купи државне обвезнице вредне 15 милијарди долара и да смањи цену гаса за трећину.

Стигло је и детаљније образложење из Владе у Кијеву: Украјина је у последња три месеца, због смањеног обима трговине са Русијом, изгубила пет милијарди долара и то је основни разлог што је та земља одбила да потпише споразум о придруживању са ЕУ.

Услед све заоштренијих односа са Русијом, како је објављено, практично су „стала” предузећа у машинградњи, бродоградњи, а појавили су се проблеми и у авиоиндустрији. Раније су украјинска предузећа прехрамбене индустрије објавила да имају велике губитке услед промене царинске процедуре приликом извоза робе у Русију.

Јанукович је изјавио да ће његова земља сачекати боље услове пре него што буде потписала споразум о слободној трговини са ЕУ, док је премијер Азаров напоменуо да одлука о заустављању преговора о асоцијацији са ЕУ нема стратешки већ тактички карактер и да ће се сарадња са Унијом наставити.

Путин поручује да ЕУ не би требало да критикује Москву због њеног страха од потенцијалних последица ако би Украјина потписала трговински споразум са Бриселом, и истиче да поплава производа из ЕУ била велика претња руској економији.

„Позивам наше пријатеље у Бриселу да се уздрже од тешких речи, поводом позиција Москве о евроинтеграцији Кијева”, рекао је Путин, али је сасвим извесно да је Украјина постала поприште геополитичког сукоба Русије и Запада, у којем тренутно „води” Русија.

Брисел, уз тврдњу да неће одустати од Украјине не признаје оцене аналитичара да је окретање Кијева Москви до сада највећи спољнополитички пораз ЕУ.

Тешко је предвидети у ком ће се правцу даље одвијати односи Брисела и Москве, али је сасвим извесно да „политика источног партнерства” којом ЕУ већ готово деценију покушава да привеже уз себе земље бившег Совјетског Савеза, доживљава озбиљну кризу.

Украјина са својих 45 милиона становника и огромним привредним потенцијалом представља најважнијег источног комшију ЕУ после Русије. Пре Украјине, од С С А је одустала Јерменија, која је уместо тога ушла у царинску унију са Русијом и Казахстаном.

Крај 2013, светски лидери ипак су дочекали добре воље. Или су бар показали добру вољу: први пут после више деценија.

После деценија међусобног игнорисања, руковали су се лидери САД и Кубе - Барак Обама и Раул Кастро, на комеморацији Нелсону Мендели.

Из затвора у Русији пуштене су панкерке „Пушy Риотс” - које су обећале наставак борбе против „Путинове Русије”, а слободан је и тајкун и критичар Кремља Михаел Ходорковски, који је одмах отпутовао у Берлин да завали канцеларки Ангели Меркел - поново изабраној на ту функцију 2013. и то пред Божић, а након најдужих коалиционих преговора икад.

Америчка НСА је, тврди немачка служба, прислушкивала и њен мобилни телефон...