Испуњени завет

Сведоци кажу да су последње речи археолога Драгослава Срејовића, између осталих биле: "Не дозволите да се Ромулијана, богата шкриња која блиста у својој величанственој усамљености – претвори у змијарник".
Завет је испуњен и преко свих очекивања. Као што је познато, крајем јуна осванула је вест да је археолошки локалитет Феликс Ромулијана код Зајечара увршћен на листу Светске културне баштине Унеска, као први археолошки комплекс из Србије.

На Унесковом списку су, подсетимо, Стари Рас и Сопоћани, Студеница, Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница, Богородица Љевишка, Национални парк Дурмитор, урбана целина Котора. Бора Димитријевић директор Народног музеја у Зајечару каже да је 1996. године Срејовић, у договору са овдашњим комисијама, "жртвовао" Ромулијану да би за Унескову листу били номиновани Дечани.

Мистериозни остаци старих грађевина на десетак километара од Зајечара дуго су побуђивали пажњу научника, обичних људи, путника, староседелаца овог краја. Још је аустроугарски историчар и археолог Феликс Каниц у својим делима истакао Гамзиград као "један од најсјајнијих, највећих и најочуванијих споменика римске архитектуре у Европи".

Археолошка истраживања на Гамзиграду трају више од 50 година. Први су истраживали Ђорђо Мано Зиси, кустос Народног музеја у Београду, и Вјекослав Поповић 1953. године, потом се Милка Чанак-Медић бавила реконструкцијом најзначајнијих објеката Ромулијане, а од 1970. до 1996, када је и преминуо, руководилац је био професор Драгослав Срејовић који је научно расветлио постојање утврђене царске палате. Од тада, Гамзиград постаје пројекат САНУ.

Последњих година, истраживања су рађена под руководством Археолошког института САНУ на челу са др Софијом Петковић. Републички завод за заштиту споменика културе задужен је за конзервацију и рестаурацију, Народни музеј Зајечар за инфраструктуру, а помоћ је стигла и од немачких археолога.

На питање какве су практичне импликације уписивања Гамзиграда на Унескову листу, Бора Димитријевић, директор Народног музеја у Зајечару, каже да је реч о још већој обавези за све актере као што су држава, Министарство културе, Археолошки институт, Народни музеј, општина Зајечар. Сваке године подноси се извештај Унеску који увек оцењује колико је неки објекат са листе заиста укључен у дневни живот. И, зато се на Ромулијани организују концерти, књижевне вечери, промоције...

Феликс Ромулијана је споменик римске дворске архитектуре који је, на површини од око пет хектара, саградио римски цар тетрах Галерије, који је владао од 293-305. године и посветио га својој мајци Ромули.

А прича о цару Галерију је и прича о дечаку који је од чувара говеда постао најпре велики ратник, а потом и први човек Римског царства, и тиме део Јупитерове породице и син бога. Хроничар Лактанције забележио је да је Ромула, девојка племенитог порекла, бежећи пред непријатељем препливала Дунав и стигла на место некадашњег Гамзиграда. Ту се удала за "човека који чува стоку" и родила сина Галерија. Снажни виспрени младић је, такође, почео као чувар говеда да би потом ушао у римску легију и потврдио се као храбар војник. Цар Диоклецијан га је оженио својом ћерком Валеријом и прогласио за савладара. По узору на Диоклецијанову палату у Сплиту, Галерије је сазидао своју, али је није, као што је био обичај, посветио жени него мајци.

Галерије и Ромула сахрањени су једно поред другог на брду Магари у размаку од неколико година. Маузолеји су на овом брду откривени 1989. године. У њима су сахрањени овоземаљски остаци Галерија и Ромуле, а у близини су објекти који сведоче о извршењу чина апотеозе којим су император и његова мајка уздигнути међу богове. Реч је о првом археолошком документу на простору бившег Римског царства, који потврђује извршење овог чина, иако је половина од 60 римских царева проглашено за божанства. Чин апотеозе је велика представа у којој се спаљује воштана фигура императора на ломачи, уз све дарове који се доносе из целог царства и одговарајуће ритуале који приказују живот и заслуге умрлог. На врху ломаче налази се кавез у којем је затворен орао. Када се упали ватра, кавез се отвара, орао излеће и кликтањем и летом у небо симболизује императоров одлазак међу богове, пошто је завршио улогу на овом свету...