Грчка долази на чело ЕУ
Од нашег дописника
Атина – Уз шестогодишњу рецесију и тешко бреме дуга, са највећом незапосленошћу у Европској унији, уздрмане социјалне и политичке стабилности, Грчка 1. јануара са пуно оптимизма и наде за себе и све европске народе преузима председавајућу функцију у ЕУ.
Пошто је накратко изгубила тле под ногама, али уверена да се поново усправља, Грчка на чело ЕУ стаје пети пут од 1981, нудећи шестомесечно „председништво наде, наде за више Европе и бољу Европу”, како каже премијер Антонис Самарас.
Сем шансе да нађе решење за унутрашње проблеме, ово је за Грчку прилика да поврати имиџ и да од земље на коју се гледа као европски проблем, буде спона у процесу реализације економских интеграција у еврозони, укључујући и Банкарску унију.
„У наредних шест месеци желимо да будемо поштени посредник и да заборавимо наше националне интересе”, прецизира заменик министра иностраних послова Димитрис Куркулас.
Током председавања Атина планира заокруживање Банкарске уније, завршавање заосталих послова у правној сфери – међу којима и прописа о заштити личних података – европског тужилаштва, административне сарадње у наплати пореза, комерцијалних споразума са САД.
Током првих шест месеци 2014, упоредо с тим ће бити спроведене раније донете одлуке: од програма борбе са незапосленошћу младих, преко проблема имиграције, пољопривредне политике, помоћи у развоју мање развијених региона ЕУ до спровођења у живот тзв. механизма за спасавање чланица ЕУ.
Свој најважнији допринос Грчка очекује на плану преговарачког процеса приступања ЕУ Србије, али и решавања питања Турске и Албаније.
Грчка је већ као датум за одржавање прве међувладине конференције Србије и ЕУ за почетак преговора о уласку у ЕУ одредила 21. јануар.
Као један од важних приоритета Атина је зацртала решавање проблема илегалне имиграције, који сама, без помоћи ЕУ, већ годинама не може да реши због неконтролисаног уласка хиљада избеглица из Турске. Управо зато је за Грчку од посебног значаја формирање европске поморске полиције.
Председавање ЕУ може донети Грчкој и корист на унутрашњем плану, што би требало да се одрази на економску и социјалну климу. Буџетски дефицит је смањен, државни дуг би према очекивањима са 176,2 одсто бруто државног производа у 2013. требало да падне на 176 одсто у 2014. односно 171 у 2015. Предвиђа се да се незапосленост са драматичних 27 процената до 2015. сведе на 24 одсто.
Премијер је, по службеној дужности, највећи оптимиста.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


