Поделила муку са ђацима

Од свих директора осмолетки у чијим ће летописима за 2013. остати забележено масовно тровање основаца у 2013. години, једино је Оливера Корошец, директорка ОШ „Милена Павловић Барили” појела ђачки оброк у коме су касније епидемиолози открили бактерије стафилококе. Тим чином, у очима јавности издвојила се као хероина педагошког позива. 

– Да сам знала да су шпагети заражени, све бих појела да их ниједно дете не проба. Уобичајен дан после ручка претворио се у ужас. Деца су напрасно почела да се жале да им је мука, а онда и да повраћају. Прво, друго, треће... Сви смо били у шоку. Учитељице су раздвајале болесне од здравих. Чим су посумњале да је ручак био покварен, тражила сам да ми донесу све што су деца појела да и ја то исто поједем, да видим шта ће мени да се деси. Оброк је наизглед био у реду, на основу укуса није се могло наслутити да су се у шпагетима запатиле бактерије. Шта сам могла да урадим, него да поделим муку са својим ђацима. У том тренутку најмање сам бринула о свом здрављу – објашњава Оливера шта ју је навело да поједе ђачки ручак, иако је била свесна да ће се највероватније и сама отровати. За многе је та реакција херојско дело. Њен поступак је одлуком наше редакције проглашен за чин године. 

Због тровања храном директорка Оливера је, као и више од 250 деце из 12 београдских школа, завршила код лекара. На памет јој није пало да проблем заташка, што би покушале неке њене колеге „штитећи интересе школе”. Како истиче, њој су ђаци битнији од директорске фотеље.

Тог 30. октобра, када је 59 најмлађих ђака школе „Барили” после ручка у овој кући знања повраћало по учионицама и ходницима и савијало се од стомачних болова, Оливера Корошец, иначе мајка једне осмакиње и једног трећака, први пут је заборавила на своју децу. Битније јој је било здравље ученика „Милене Павловић Барили”, обуздавање панике међу уплашеним школарцима и учитељима, обавештавање родитеља, позивање санитарне инспекције, епидемиолошке службе, изабраног школског лекара, Хитне помоћи, надлежних у Министарству просвете...   

– Клонула сам тек када је у школи остало само десеторо ђака, чији родитељи нису могли да дођу иако је било 18 сати. Пред школом је било возило Хитне помоћи, понела сам девојчицу из првог разреда. Она жмури, локне јој прекриле лице, не знам јој ни име ни презиме, не смем да је ставим у возило јер не знам где ће је одвести, шта да кажем родитељима када дођу по њу. Сузе. Та деца су нам дошла радосна, поклонила нам поверење, а тада ми се чинило да смо их изневерили – не заборавља Оливера Корошец, професор физике, просветни радник од 1998. године, директорка школе „Барили” од постављања темеља 2012, а те године је осмолетка и отворена. 

У агонији која је задесила школску децу, девојке из боравка, које је град ту упослио за 15.000 динара месечно, истакле су се као професионалци. Тада нису знале да ће бити расписан конкурс за запошљавање, а недавно су примљене у стални радни однос.

– Учитељицама сам се на неки начин одужила, али родитељи ученика су ме подршком и разумевањем задужили за цео радни век. Нису замерали школи, помогли су нам, а очекивали смо да нас с правом осуђују, јер послали су нам здраву, а преузимају отровану децу. Понављали су да нисмо ми криви, да нема последица по дечје здравље, да тровање ученика није пољуљало њихово поверење у учитеље. Истовремено представници неких институција су нас на сав глас корили да је то скандал који нисмо смели да дозволимо – и сада је изненађена Оливера, али и уверена да је од злих језика важније што су њену школу подржали родитељи и Министарство просвете.

-------------------------------------------------------------------

Епидемиолози ажурни пред – камерама

Оливера памти да се у санитарној инспекцији тог 30. октобра нико није јављао на телефон, да су јој у Хитној помоћи рекли да могу да пошаљу једно возило, а школи је било потребно десет. Епидемиолошка служба је, изгледа, стигла тек на позив медија, јер епидемиолог се у школи, сведочи директорка, појавио неколико сати после њеног позива и то са телевизијском екипом пред чијим је камерама узео узорке.

 -------------------------------------------------------------------------------------

Ни одштета, ни одговорност

У целој драми претпоследњег дана октобра било је и искрица духа које су измамиле осмех:

– Мали Урош понављао је да мора да захвали сервирки што му није дала репете, а требало је да захвали родитељима који су тражили да му се ускрати додатак када је за ручак тестенина – препричава Оливера весели чин школске драме чији невесели епилог гласи: школа није успела да наплати осигурање ни за једног отрованог ученика, иако су сви ђаци осигурани код „Делта ђенералија”, а инсистирање просветне власти да се пронађу одговорни у ланцу припремања и дистрибуције ђачких оброка и да буду кажњени, још нема конкретних резултата.