Полицајци у огледалу

Полицијска акција „Гром” и њена успешнија реприза „Гром 1” ударили су у осиње гнездо нарко-дилера. Тако су рекли представници надлежних служби на конференцији за новинаре представљајући резултате рада полиције и тужилаштва на сузбијању нарко-криминала и расветљавању спорних приватизација. Али, бројна питања када је реч о МУП-у Србије и раду полиције – и даље су остала нерешена.

Ових дана поново је актуелна афера „прислушкивање”. Председник Србије навео је да његов мобилни телефон прислушкује део МУП-а. Први пут смо овакве тврдње чули још у новембру 2012. године када су Николић и вицепремијер Александар Вучић саопштили да су незаконито вађени листинзи њихових телефонских разговора.

Овај пут, Николић је после изјаве да га прислушкују рекао и да не верује појединцима у МУП-у, не наводећи о којим особама је реч. Ивица Дачић, премијер и министар унутрашњих послова такође је поновио својевремено дату изјаву да ће истрага бити спроведена.

Осим тога што је Александар Вучић јавности пре неколико месеци саопштио податке о броју прислушкиваних грађана Србије, даље и конкретније у истрази се није одмакло. Кабинет Милорада Вељовића, директора полиције, овим поводом није се оглашавао.

Многи су ове најскорије Николићеве оптужбе на рачун полиције, као и недавну објаву да неко из МУП-а саботира његово обезбеђење, које чине управо припадници полиције, схватили као предизборно дискредитовање премијера Дачића. Конци су додатно замршени „прозивањем” Родољуба Миловића, начелника Управе криминалистичке полиције Србије и довођењем у везу са прислушкивањем председника, што је он одмах негирао.

Миловић важи за једног од најбољих професионалаца у полицији, а у одређеним полицијским круговима може се чути и да је један од најблискијих људи директора полиције Вељовића, који, како се стекао утисак у јавности, ужива велико поверење Александра Вучића.

Јавна је тајна да у полицији већ годинама траје својеврсни рат различитих кланова, а све је, тврде, почело још 2008. године, када је Дачић дошао у фотељу министра полиције и имао намеру да смени Вељовића. У јавности се спекулисало да је управо то био разлог због којег смо почетком ове године, док је конкурс за избор директора полиције био у пуном јеку, сазнали да се премијер Дачић док је обављао само функцију министра унутрашњих послова, 2008. године, виђао са одбеглим Родољубом Радуловићем, званим Миша Банана, оптуженим чланом нарко-клана Дарка Шарића. Премијер је то тада потврдио, а недавно и поновио, наводећи да није знао да је Радуловић члан криминалне групе шверцера кокаина из Јужне Америке у Европу. Он је оптуживао полицију да је требало да га обавести о томе да је Радуловић члан криминалне групе, када су видели са ким се виђа.

Све време, два челна човека МУП-а јавно упорно негирају да имају несугласице.

Онда је афера названа „Миша Банана” активирана поново ових дана. Упоредо са њом „маше” се по ко зна који пут хапшењем Шарића и њему својевремено блиских особа из врха државних органа, захваљујући којима, како кажу, он успешно избегава лисице већ годинама. Поједини медији, позивајући се на врх полиције, објавили су информације да ће до краја године из Атине бити позван на саслушање Бранко Лазаревић, бивши шеф Дачићевог кабинета због наводних веза са одбеглим нарко-босом.

Лазаревић је, подсетимо, у новембру 2010. године, по хитном поступку послат у дипломатску службу у Атину после информације да је посредно, преко фирме „ДТМ рилејшнс”, чији је био сувласник умешан у послове у вези са куповином фирми за Шарићев рачун.

Лазаревић се из сувласништва фирме „ДТМ рилејшнс” повукао 2007. године, а годину дана касније је именован за шефа кабинета министра полиције Ивице Дачића. Медији спекулишу да је управо Лазаревић одавао Шарићу информације, захваљујући којима је овај избегавао хапшење.

Оно по чему ће још бити упамћена 2013. година када је о МУП-у реч, јесу кадровске промене, али не због оних који су дошли на одређене позиције у полицији, већ због начина на који су смењени они који су на њима били. За новог-старог директора изабран је поново Милорад Вељовић у марту.

Неколико месеци пре него што је Стеван Бјелић, сада већ бивши први човек ПУ Београд отишао из канцеларије у Улици деспота Стефана, по таблоидима је трајало „нагањање” два табора – једног који је „прљав веш” износио против Бјелића, и другог, који је стао у његову одбрану „прозивајући” врх полиције. Оптужбе на Бјелићев рачун утихнуле су оног тренутка, када је на чело београдске полиције у септембру ове године дошао Веселин Милић.

Командант Жандармерије Братислав Дикић смењен је (многи би рекли унапређен, јер је дошао на место помоћника директора полиције) после двоструког убиства, које је починио један од припадника ове јединице. Међутим, то је била „само кап која је прелила чашу”, како је то објаснио Вељовић.

Више од десет припадника Жандармерије, подсетимо, доводи се у везу са најтежим кривичним делима – изнудама, уценама, убиствима... Истрага се против њих води већ дуже од годину дана. За резултате још нисмо чули.