Волео бих да играм с Тонијем Кросом

Само неколико месеци било је довољно Милошу Јојићу да од ђака чувене Партизанове фудбалске школе израсте у један од најважнијих шрафова „парног ваљка” и младе репрезентације Србије и да успешно дебитује за нашу најбољу селекцију. Вешто барата с лоптом, има добар преглед игре и рафиниран ударац са обе ноге. Прославио се и као стрелац, али и као асистент. Није превише брз, али може доста да трчи.

Момак о којем се прича, заслужено је проглашен за најбољег играча јесењег дела Осмог првенства Србије. Кажу и да се неки инострани клубови интересују за њега. Он за то не хаје, јер жели да остави траг у свом Партизану и нашем фудбалу. Узор му је фудбалер Бајерна и немачке репрезентације Тони Крос, због којег и носи дрес с бројем 39.

По чему ћете памтити 2013. годину?

Пре свега по шестој узастопној титули и голу у дербију против Црвене звезде у 90. минуту. Генерално, 2013. је за мене као младог фудбалера била изузетно успешна. Мислим да сам оправдао поверење свих оних који су годинама веровали у мене, али и да сам испунио оно што сам тражио од себе.

Шта вам значи награда намењена најбољем играчу лиге?

Велики подстицај за будући рад, али и признање за сав уложен труд и одрицање. Међутим, награда не припада само мени, већ свим момцима у Партизану. Да нисмо први и да се нисмо залагали за сваки гол и победу, ни она не би дошла у моје руке.

Да ли и како медијска пажња утиче на каријеру?

Пријатељи знају да нисам неко ко ужива у јавном експонирању. Имам круг оних са којима се дружим и уживам у нашим причама. Свакако да је лепо када вас препознају, када траже аутограм, дрес, пруже подршку. Али, свој мир, слободу и пријатеље никада не бих мењао за ту врсту популарности. Свакако, волим кад добро играм и када се о томе пише. Данас постоји и притисак кроз медије, присутан пред сваку утакмицу, али сам као професионалац научио да се носим с њим. Умем да препознам да ли је нешто добронамерно или није.

Причају да је Никола Нинковић „пројектован” да буде наследник Саше Илића, међутим ви сте се наметнули. Да ли можете да будете капитенов наследник?

Велика је част и само поређење са легендом какав је Саша Илић. Он је био и остао мој идол од малена. За мене и тим Илић није само капитен, већ права људска величина. Част је познавати га и играти с њим.

Да ли је могуће да оставите траг у Партизану, с обзиром да наши играчи рано одлазе у иностранство?

Партизановац сам од малена. Волим Партизан и све што радим, радим да бисмо имали добре резултате и да бих добром игром допринео колективу. Сигуран сам да навијачи и сви љубитељи фудбала препознају када неко изгара на терену и када са поносом носи црно-бели дрес, без обзира колико се дуго задржи у клубу.

Зашто је Партизан ове јесени углавном играо лоше?

Јавност је навикла да Партизан побеђује и да је увек на врху табеле. Не бих рекао да је Партизан играо слабо, већ да је лига ојачала и да су уз нова спонзорства и улагања појавили нови клубови на које се није рачунало протеклих година. Ипак, само се победе броје, а ми смо опет јесењи прваци.

Која су вам победа и гол најдражи?

Свака победа је најдража, јер смо корак ближе титули. Окренут сам само будућности и новим победама, али ако морам да издвојим онда су то гол и победа у дербију којим је одлучен прошли шампионат.

Где бисте волели да наставите каријеру?

О иностранству не размишљам. Усредсређен сам на факултет, припреме за пролећни део и поход на седму узастопну титулу. Није тајна да ми је омиљени клуб Бајерн и да ми се свиђа немачки рад и дисциплина, као и Бундеслига. Волео бих да једног дана играм са Кросом, али има времена за то.

Шта очекујете од 2014. године?

Да Партизан освоји седму узастопну титулу и да још више напредујем, а затим да прођемо квалификације и уђемо у Лигу шампиона. Све радим врло студиозно и плански, тако да сам уверен да ће и 2014. година бити обележена напретком.

----------------------------------------------

Лична карта

Име и презиме: Милош Јојић

Датум и место рођења: 19. март 1992 – Београд

Висина / Тежина: 177 цм / 75 кг

Место у тиму: везни ред

Број на дресу: 39

Сениорска каријера: 2010-2012 Телеоптик (63 такмичарске утакмице, 15 голова, 9 жутих картона), 2012-2013 Партизан (50, 11, 3, 1 црвени картон)

Уговор: до 31. децембра 2015.

Репрезентација: Омладинска (5 мечева/1 гол), Млада (15/3), „А“ репрезентација (1/1)

Трофеји: првак 2012/2013.

Лична признања: најбољи играч Суперлиге у јесењем делу првенства 2013/2014.

Тржишна вредност: 1.500.000 евра

----------------------------------------------

Од Силване до Нирване

Рођен је у Београду, а одрастао у Старој Пазови. Са пет година је почео да тренира у Јединству. Први тренер му је био Раде Митрић, а првог гола се не сећа. Са 11 је дошао у Партизан.

– Дане сам проводио на тренинзима и у учењу на релацији Стара Пазова – Београд и назад – каже Јојић.

Воли да чита, а љубав према књизи наследио је од мајке. Студира менаџмент у спорту на „Алфа универзитету”. Истиче велику подршку мајке Сања и оца Мирослава, као и четири године млађег брата Немање, који такође тренира фудбал.

– Подршка стабилне породице је веома значајна, јер пружа основу и даје подстрек да се истраје на путу који није ни мало лак.

Слуша „ритам и блуз”, „хаус” и домаћу поп музику, а на клупским слављима и народну.

– Када ми нека песма уђе у ухо она је на „мом репертоару”. Што би рекли слушам од Силване до Нирване.

Истиче да се правилно храни, да пости цео пост. Обожава рибу и морске специјалитете. Поред три друга из Старе Пазове, с којима је одрастао, највише се дружи са саиграчима Немањом Петровићем и Сашом Ивковићем. Ретко излази, јер жели да буде у доброј форми. Тврди да није сујеверан и да нема никакав ритуал пре утакмица.

Воли да путује, али за то нема много времена:

– Понекад колима одем на два дана до Беча или Минхена. Нову годину ћу дочекати у Србији, са браћом Марковић, Лазаром и Филипом. Желео бих да одем у Шпанију, Лондон, Париз...

----------------------------------------------

Дебији зачињени головима

За први тим Телеоптика дебитовао је у „Земунелу” 14. августа 2010. против Синђелића из Ниша. „Оптичари” су победили с 2:0, а Јојић је био стрелац другог гола у 51. минуту. „Црно-бели” дрес је први пут обукао у првенственој утакмици 15. септембра 2012. У дуелу с Хајдуком 5:2 ушао је у игру у 38. минуту уместо повређеног Илића, а у 47. постигао трећи погодак за шампиона. За нашу најбољу репрезентацију дебитовао је 11. октобра 2013. у Новом Саду против Јапана 2:0. У 86. минуту је заменио Ивана Радовановића, а у 90. поставио коначан резултат.

----------------------------------------------

Част је носити дрес Србије

„Дебитовати у сениорској репрезентацији је велика част и велика обавеза и представља круну досадашњег рада. Част је играти уз Станковића, Коларова, Ивановића и носити дрес Србије” – рекао нам је Јојић.