Странци у Србији, Срби у иностранству

Због реструктурисања јавних предузећа до краја ове године ће се на тржишту рада појавити још 300.000 радника. Стога аналитичари Националне службе запошљавања (НСЗ) говоре да је још није реално очекивати обуздавање раста незапослености, те дасе тек након окончања приватизације може очекиватио благи раст запослености, пре свега у сектору услуга. Ипак, мале радње које и даље ничу на сваком ћошку још немају довољно капацитета да апсорбују радну снагу из радно интензивних грана које, нажалост, већ годинама пропадају, као што су, рецимо, машинска и текстилна индустрија.

Анализе Сектора за запошљавање НСЗ говоре да је стратегијом привредног развоја пројектовано смањење стопе незапослености до 2012. године са садашњих 21,6 на 15,5 одсто, односно повећање броја запослених за 5,9 одсто, што заправо значи 140.000 нових радних места. Све је то, наравно,  под претпоставком да прилив страних инвестиција буде око четири милијарде долара на годишњем нивоу и да у случајевима успешних приватизација послодавци не крену да  (макар и уз отпремнине) смањењем броја запослених подижу продуктивност и профит.

Данас, ипак, не можемо да се жалимо на странце који "стално долазе и онемогућавају нашим људима да дођу до посла у рођеној земљи". Штавише, захваљујући бројним иностраним фирмама у којима најчешће само на менаџерским позицијама ради тек неколико странаца (случај Теленора, Вип мобјала, Пуратоса), посао је у тим истим фирмама добило стотине људи.

Ваља, међутим, запазити да је у прошлој години у Србији  посао нашло и 1.600 странаца. У највећој мери (60 одсто) реч је о полуквалификованим радницима који су вољни да раде у  пољопривреди, у којој послове управо овдашњи незапослени, регистровани код НСЗ, нерадо прихватају. Ту су и странци са средњошколским образовањем, махом мајстори са вишегодишњим искуством на одговарајућим пословима и опреми која им је позната (као што је случај са мајсторима за пиварство). Са високошколским образовањем, сем поменутих менаџера, добро пролазе и професори музичког и страних језика.

Али шта је са стручним и образовним профилима који одлазе из Србије? Прецизна евиденција о томе колико људи је напустило земљу – не постоји. Према сазнањима НСЗ у периоду 2003–2004. само су САД издале око 3.000 имиграционих виза. Међу њима је око 205 експерата у области техничких наука (разни профили инжењера, електроничари, стручњаци информационих технологија) и 75 менаџера. Поред тога у Италији и Либији запослено је око стотину лекара и медицинских сестара, а у последње време јављају се и послодавци из Румуније који траже конфекционаре, кројаче и производне раднике у машинској индустрији. Постоје и миграције грађевинских радника, потом конобара, кувара и заваривача који су све чешће дефицитарно занимање у ЕУ, укључујући и Словенију и Чешку. Процене казују да само у земљама ОЕЦД-а тренутно ради 127.000 наших људи са универзитетском дипломом, али и да чак 35 одсто њих ради на пословима који захтевају ниже квалификације, тек да преживе.