Бегунци руже лице Србије (2)

(други део)

Ако подаци о осумњиченим ратним злочинцима дођу у Београд, Сарајево и Загреб, да ли ће то значити да би власти три државе могле да почну да гоне људе који су до сада сматрали да су безбедни и да неће бити предмет судске истраге? Да ли ће постати ризично путовати у суседне државе за мушкарце који су учествовали у рату или ће се све решавати између држава, потерницама?

Рад наших правосудних органа управо зато сада треба да добије још већу подршку међународне заједнице. Подсетићу вас да смо у том погледу далеко одмакли у сарадњи: већ две године је прошло откако смо са колегама из Хрватске и БиХ потписали Меморандум о сагласности у остваривању и унапређењу сарадње у борби против свих облика тешког криминала. Прошле године смо са тужиоцима из Хрватске потписали Споразум о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида.

Хајде да одавде, под будним оком Јустиције, крене порука будућим генерацијама да морамо да се вратимо људским и цивилизацијским вредностима. Зашто смо заборавили на доброту, на храброст, на поштење, на морал? Томе морамо да учимо нашу децу да се више никад не понове деведесете.

У нашој јавности је остало готово непримећено да је Босна и Херцеговина поступила по захтеву Београда, који је издао потерницу за Селимом Бешлагићем, ратним градоначелником Тузле, због сумње да су он и још неколицина Тузлака одговорни за напад на колону војника ЈНА која се по договору са босанским властима повлачила из касарне у Тузли? Да ли сте Ви учествовали у расветљавању тог злочина? Да ли ће бити још таквих случајева?

Тузланска колона је један од највећих злочина у БиХ над војницима ЈНА. Ми на њему радимо више од годину дана. Под истрагом је шест лица, а једно је ухапшено. Потерницу по којој су Селим Бешлагић и остали приведени издао је МУП Србије, на основу захтева војних правосудних органа који су некада постојали. Ми у овом тренутку немамо доказа против Селима Бешлагића, а далеко бих био задовољнији када бих приметио да се у Босни и Херцеговини интензивно ради на овом предмету и сличнима. Нажалост, често је политика моћнија од правде. Мој колега, главни тужилац Босне и Херцеговине Маринко Јурчевић, то је осетио у више наврата када је покренуо истрагу над Атифом Дудаковићем.

Да ли ће убиство војника који су се у мају 1992. повлачили из касарне у Сарајеву, у колони која је нападнута у Добровољачкој улици, бити предмет сличне истраге? Да ли сте задовољни реаговањем власти БиХ које су привеле и испитале Бешлагића?

И предмет "Добровољачка улица" је у преткривичном поступку и на њему ради заменик тужиоца Милан Петровић, који заступа предмет "Зворник". Постигнут је знатан напредак, али је неопходна регионална сарадња с обзиром на то да је већина потенцијалних извршилаца у БиХ.

Хапшење оптужених за злочин у Сувој Реци изазвало је велику пажњу овдашње јавности. Имате велики број процесуираних злочина на Космету, а да ли имате довољно материјалних могућности и довољно људи да успешно истражујете те злочине? Да ли је истина да Тужилаштво припрема посебан тим за злочине над Србима на Космету?

Тужилаштво за ратне злочине оформило је тим који ради на дефинисању и формирању предмета за злочине над Србима на Косову и Метохији. У томе нам помажу породице несталих и убијених. Примили смо експерта за законодавство који ће анализирати стање правосуђа Унмика и потом најављени прелазак надлежности правосуђа на европске органе власти на Космету – Еуфор, као и експерата који ће дефинисати зоне одговорности потенцијалних извршилаца ратних злочина на Космету, пре свега припадника ОВК. Политика не сме да има примат над правдом и истином и заиста ћу бити упоран у настојању да од Унмика или касније Еуфора изнудим правосудну реакцију за злочине над голоруким народом после повлачења Војске СЦГ са Космета. Ако треба, наша сазнања и доказе слаћемо непосредно у Уједињене нације не бисмо ли покренули такве поступке. Породице војника ЈНА којима су одсечене главе и многи други који су нестали заслужују правду макар и са закашњењем. Некада ми се чини да смо ми једини који постављамо питање колико је процесуираних предмета за 17. март и да смо једини који су јавности саопштили ту информацију. Добро је што ће се, успостављањем Министарства за Косово и Метохију, овакве иницијативе лакше и убедљивије спроводити.

Говорили сте о Вашој сарадњи са хрватским правосуђем. Можете ли још нешто рећи о тој сарадњи и да ли ће оптужнице против Срба у Хрватској бити ревидиране?

Важно је да у региону установимо правила која ће се примењивати у складу са постојећим или побољшаним законским решењима. Невини људи који су оптужени из политичких, а не кривично-правних разлога, морају да буду ослобођени кривичног гоњења. На томе ћу инсистирати и о овоме ће се разговарати на највишем политичком нивоу Србије и Хрватске. Ми тужиоци смо спремни да помогнемо својом стручношћу. Такође, ниједан ратни злочинац се не сме сакривати иза граница и застава других држава у региону. Дакле, сви ћемо процесуирати све.

У изгледу је да ће Хашки трибунал уступити велики број предмета Србији, БиХ и Хрватској, јер се приближава крај мандата тог суда. Каква је Ваша будућа стратегија и да ли ће у српском Тужилаштву за ратне злочине бити кадровских појачања?

Имам јасно одређени план, хоћу да покажем да смо у стању да се кроз судске процесе суочимо са прошлошћу и да процесуирајући злочине на Овчари, Ловасу, Ораховцу, Ђаковици, Сувој Реци, Зворнику, Трнову, али и злочине на многим другим местима које истражујемо дефинишемо правну државу која кажњава злочин ма ко да га је починио.

Кадровска појачања су нам неопходна с обзиром на то да ћемо до краја године отворити још два велика предмета и да предстоји кључна законодавна активност. Имамо непопуњена систематизована места, а и Снежана Маловић, генерални секретар, која је изузетно професионално обављала свој посао, прешла је на ново радно место. По великом броју предмета у фази претреса и у истрази можете видети колико су наши тужиоци оптерећени. У Тужилаштву ради седам заменика тужилаца, а предмети су изузетно обимни.

Желимо да активно учествујемо и на изради закона који су важни за наш рад. То су пре свега закон о Јавном тужилаштву и Државном већу тужилаца, као и измене и допуне Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине. Важна нам је и промена постојећих законских решења у смислу преласка надлежности за помагаче или јатаке ратних злочинаца на наше Тужилаштво. Велику пажњу посвећујем кадровима, желим да успешно водим овај квалитетан тим који добија.

--------------------------------------------------------------------------

Поређење за чуђење

Процесуирали сте велики број предмета, неки су у фази главног претреса, а неки у фази истраге. Можете ли нам саопштити податке о броју предмета и окривљених? Које резултате рада Тужилаштва сматрате изузетно значајним?

Тренутно је у фази главног претреса шест предмета, води се 48 судских истрага и 35 истражних радњи. Број жртава које су кроз њих обухваћене је 2.152, а тренутно је број окривљених који су процесуирани 79. Да вам дам поређење: Хашки трибунал је од 1993. процесуирао 168 лица, а ми 79 од 2003. године. Наш буџет је на годишњем нивоу 480.000 евра, а буџет трибунала је 115 милиона евра. Сви предмети су подједнако важни, сваки од њих је прича за себе, важна за нашу будућност, даје допринос истини о злочинима и најгрубљим кршењима хуманитарног права деведесетих година прошлог века.