На мети разбојника

У Србији је од 1991. до 2006. године почињено 1.758.095 кривичних дела, a најчешће жртвe су мушкарци старости између 21 и 50 година. Насупрот искуствима у свету, где су посебно угрожени малолетници и старије особе, код нас су ове категорије становништва релативно "безбедне", а најугроженији су они који би биолошки и психофизички требало да буду "у пуној снази" и као такви способни да се одбране од криминалаца.

Истраживање криминала у овом периоду упућује на закључак да је Србија 1991. године била за 68 одсто мање угрожена криминалом у односу на 1996. годину, у којој је забележено највише кривичних дела.

Ови подаци представљени су у полазном оквиру националне стратегије за превенцију криминала, коју су израдили стручњаци МУП-а Србије, београдског Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, Института за криминолошка и социолошка истраживања и Центра за права детета.

Нацрт полазног оквира ове стратегије представљен је у априлу ове године на Криминалистичко-полицијској академији пред више од 50 представника владиног и невладиног сектора.

Највише кривичних дела евидентирано је у области имовинских деликата и то крађа, разбојништава, утаја, превара и крађа возила. Затим следе кривична дела против јавног реда и правног саобраћаја (спречавање службеног лица у вршењу дужности, насилничко понашање, злочиначко удруживање) и кривична дела против службене дужности (злоупотреба службеног положаја, фалсификовање службене исправе, одавање службене тајне, проневера).

Тек на трећем месту су убиства, наношење тешких и лаких телесних повреда, учествовање у тучи и убиство детета.

Када је реч о кривичним делима против живота и тела, у односу на 2.381, колико је евидентирано пре 16 година, у 1997. години забележено је њихово повећање за више од 100 одсто. Тренд повећања наставља се и 2005. године, када је ових кривичних дела било девет одсто више него пре десет година.

Осим тога, евидентан је и нагли пораст случајева трговине дрогом, која у укупном криминалитету учествује са више од 72 одсто. Тако је 1991. године забележено 120 ових кривичних дела, да би се у 2005. години њихова бројка попела на чак 4.968.

Ова својеврсна студија о српском криминалу бави се и факторима који су утицали на преступничко понашање младих и генерално на криминал у Србији.

Злостављање и занемаривање детета, агресивност, конфликти унутар породице, криминалитет родитеља, као и њихов рани губитак и одрастање у сиромаштву наводе се као узрочници преступништва младих. Истраживања су показала и да је интелигенција преступника у просеку за осам поена нижа од просечне.