Na meti razbojnika

U Srbiji je od 1991. do 2006. godine počinjeno 1.758.095 krivičnih dela, a najčešće žrtve su muškarci starosti između 21 i 50 godina. Nasuprot iskustvima u svetu, gde su posebno ugroženi maloletnici i starije osobe, kod nas su ove kategorije stanovništva relativno "bezbedne", a najugroženiji su oni koji bi biološki i psihofizički trebalo da budu "u punoj snazi" i kao takvi sposobni da se odbrane od kriminalaca.

Istraživanje kriminala u ovom periodu upućuje na zaključak da je Srbija 1991. godine bila za 68 odsto manje ugrožena kriminalom u odnosu na 1996. godinu, u kojoj je zabeleženo najviše krivičnih dela.

Ovi podaci predstavljeni su u polaznom okviru nacionalne strategije za prevenciju kriminala, koju su izradili stručnjaci MUP-a Srbije, beogradskog Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Centra za prava deteta.

Nacrt polaznog okvira ove strategije predstavljen je u aprilu ove godine na Kriminalističko-policijskoj akademiji pred više od 50 predstavnika vladinog i nevladinog sektora.

Najviše krivičnih dela evidentirano je u oblasti imovinskih delikata i to krađa, razbojništava, utaja, prevara i krađa vozila. Zatim slede krivična dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (sprečavanje službenog lica u vršenju dužnosti, nasilničko ponašanje, zločinačko udruživanje) i krivična dela protiv službene dužnosti (zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje službene isprave, odavanje službene tajne, pronevera).

Tek na trećem mestu su ubistva, nanošenje teških i lakih telesnih povreda, učestvovanje u tuči i ubistvo deteta.

Kada je reč o krivičnim delima protiv života i tela, u odnosu na 2.381, koliko je evidentirano pre 16 godina, u 1997. godini zabeleženo je njihovo povećanje za više od 100 odsto. Trend povećanja nastavlja se i 2005. godine, kada je ovih krivičnih dela bilo devet odsto više nego pre deset godina.

Osim toga, evidentan je i nagli porast slučajeva trgovine drogom, koja u ukupnom kriminalitetu učestvuje sa više od 72 odsto. Tako je 1991. godine zabeleženo 120 ovih krivičnih dela, da bi se u 2005. godini njihova brojka popela na čak 4.968.

Ova svojevrsna studija o srpskom kriminalu bavi se i faktorima koji su uticali na prestupničko ponašanje mladih i generalno na kriminal u Srbiji.

Zlostavljanje i zanemarivanje deteta, agresivnost, konflikti unutar porodice, kriminalitet roditelja, kao i njihov rani gubitak i odrastanje u siromaštvu navode se kao uzročnici prestupništva mladih. Istraživanja su pokazala i da je inteligencija prestupnika u proseku za osam poena niža od prosečne.