Зашто судије не воле новинаре

„Није довољно да се спроведе правда. Мора и да се види како се она спроводи”, рекао је енглески судија лорд Гордон Хјуарт још 1923. године. Данас га цитирају они који знају колико је улога медија важна за поверење грађана у судство.

О томе како се правда спроводи – извештавају медији. Представници правосуђа у Србији некада су задовољни, а некада – врло незадовољни, чак „шокирани”, медијским извештајима. Новинари траже брзу и тачну информацију, а уредници – упечатљив наслов за прву страну. Зато дугачка правна образложења, на која се некада чека и данима, нису употребљива ни за новинаре ни за читаоце. Јер, новински текстови нису судске пресуде.

Сарадња новинара и судова била је тема конференције „Правосуђе и медији”, коју је у децембру организовао Институт за упоредно право у Београду, заједно с немачком Фондацијом за међународну правну сарадњу (ИРЗ). Десетак дана раније, новинари и представници судова учествовали су у радионици „Правосуђе, медији и поверење јавности”, коју је организовао немачки ГИЗ – Пројекат за правну реформу у Србији.

Коначно се може рећи да су људи у правосуђу схватили колико је сарадња с медијима значајна за слику правосуђа у јавности и стицање поверења грађана у судство. Челни људи судске власти постали су приступачнији и отворенији за новинаре и чини се да ће сарадња бити све боља, уз обострано поверење и поштовање. Новинари, међутим, и даље сматрају да информације које саопштавају портпароли судова нису довољно јасне и довољно брзе, а судијама смета сензационалистичко и таблоидно извештавање медија.

Познате личности у судским поступцима су атракција за грађане, па им зато и медији дају велики простор, а притом занемарују обичне људе и животне ситуације у којима се они суочавају с правдом. Медији морају извештавати о свему што је важно за доступност правде грађанима, а не само о аферама, сматрају у правосуђу.

На предлог новинара „Политике” да би се судије могле чешће појављивати у јавности, како би постале видљиве и препознатљиве грађанима, било је различитих реаговања, од тога да „судије комуницирају с јавношћу преко пресуда и одлука које доносе”, до питања „да ли би судије имале законску обавезу да се појављују у медијима”.

„Судије желе да раде у миру и нерадо разговарају с новинарима. Њихов језик је правнички и није оштар као новинарски. Зато би увек били ’губитници’ у вербалном дуелу с представником медија”, рекао нам је један судија.

Правнички језик може веома лако да се преведе на лаички, јер нису сви грађани правници, а финесе које „неправници” не разумеју могу такође да се објасне на начин који би свима био разумљив. Колико год се судије љутиле због неразумевања јавности, много више су грађани разочарани у судство. Зато је овде кључна реч – комуникација. И зато су медији важни.

Они су упућени на портпароле судова. Али, често портпароли не могу да изађу из оквира званичних саопштења, која су некада прегломазна а недовољно јасна.

Новинар тражи конкретну, концизну, јасну и тачну информацију. Ако такве информације нема, онда има простора за претпоставке, нагађања, тумачења, незванична сазнања из других извора и закључке који ће бити извучени у наслов. Због таквог наслова судија ће можда љутито бацити новине и сви ће новинари за њега бити непријатељи, а заправо – врло је мало потребно за добру сарадњу.

– Правосуђе је квалитетно онолико колико јавност има поверења у њега – рекла је судија Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије, а судија Тања Кандић из Чачка нагласила је да се „мера стварности одређује мером медија”.

– Правосуђе је у центру збивања а притом има много проблема. Зато је неопходна друштвена контрола рада правосуђа, а управо ту су врло значајни медији. С њима морамо имати проактиван и едукативан однос – рекао је судија Апелационог суда у Београду Омер Хаџиомеровић.

Наш колега из немачког „Зидојче цајтунга”, новинар Волфганг Јаниш, указао је да су проблеми у сарадњи исти, иако је немачко правосуђе стабилно.

– За правника је проблем да концизно напише саопштење за штампу, али портпароли су често спремни да дају конкретну информацију. Правосуђе је увек обазриво и суздржано према представницима медија, јер сензационалистичко извештавање жуте штампе не познаје границе. Зато се правосуђе често брани од медија, уместо да с њима сарађује – рекао је Јаниш.

Судија Окружног суда у Берлину Бјорн Рецлаф, који је годинама био и портпарол тог суда, рекао је да не постоји рецепт за добру сарадњу правосуђа и медија.

– Често долази до неспоразума, некад случајно, некад намерно. Напетост у односима правосуђа и медија увек ће постојати, али је добро што управо због те напетости постоји и међусобна контрола – рекао је Рецлаф.

--------------------------------------------------------------

Свемирска брзина медија

– Ми судије и тужиоци не можемо да осетимо шта новинарима треба. То је свемирска брзина за правосуђе. Новинару треба само једна логична информација, а не дугачко образложење. Потребно је да портпароли сами реагују и предвиде случајеве који ће бити занимљиви и атрактивни за јавност. На тај начин ће предупредити непрецизне и сензационалистичке информације – рекла је Драгана Бољевић и додала да усрпскимсудовиманемадовољнообученихпортпарола који знају шта је новинарима потребно и како настаје новински текст.