Укидамо 100 евра по хектару

У 2014. години аграр ће добити више новца из државне касе, јер ће буџет Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде бити готово 45,4 милијарди динара, што је за два одсто више него лане. То је 5,65 одсто укупног буџета чиме је испоштована законска обавеза да ова делатност добије најмање пет одсто средстава. Имајући у виду ситуацију у којој се Србија налази, ово је максимални износ који смо у овом моменту могли да остваримо – каже у интервјуу за наш лист Драган Гламочић, министар пољопривреде.

–Најважније је то што ће највећи део буџета, чак 91 одсто, бити усмерен на субвенције и инвестиције. Око седам одсто буџета иде за текуће финансирање и два процентаза специјализоване услуге код којих је највећи део намењен за контролу безбедности хране. На томе јавност инсистира и ми сада за анализе дајемо више него развијене земље ЕУ.

Да ли задржавате политику субвенција „12.000 динара по хектару” познатију као 100 евра по хектару?

Не. Део тог новца распоредићемо другачије.Највећи део аграрне политике нећемо мењати, а једине промене унећемо код инвестиција. За три милијарде су смањене субвенције и за толико је повећан део намењен инвестицијама. Сматрамо да је то боље, јер су нам приоритети да што боље припремимо пољопривреднике за утакмицу која их чека са фармерима из ЕУ. Држава ће давати бесповратно трећину новца од инвестиција у пластенике, нове фарме и друге аграрне објекте.Субвенцијеод 12.000 динара по хектару нису дале добре резултате. Сматрам да је то промашена политика. Половина од тога ишла је на руке земљорадницима, а да су паре дате за инвестиције сада бисмо имали на хиљаде нових фарми, пластеника, хладњача… Просечно газдинство у Србији има један, два, три хектара што значи дакорисници с парама које су добијали нису могли ништа да направе. Али у збиру то је 10 милијарди динара, што је огроман новац. Да су паре инвестиране, уз трећину коју даје држава бесповратно, добили бисмо укупну вредност инвестиција од 30,40 милијарди динара. То је механизам који је ЕУ примењивала док је развијала аграр. Када га је развила и почела да има вишкове пољопривредних производа онда је прешла на субвенције по хектару. А ми смо се позвали на тај систем.

Ипак, на неки део за субвенције ратари могу да рачунају?

Као што сам рекао, не желимо да мењамо затечену аграрну политику. Желимо да прекинемо праксу нови министар – нова политика. Ми имамо Закон о подстицајима из 2013. године. Мале промене на основу анализе претходних резултата треба, међутим, увек правити.Оних 6.000 динара по хектару, као субвенција за набавку горива,усмерићемо за набавку минералног ђубриваи сертификованог семенског материјала.

Да ли то значи да укидате субвенције за гориво?

То ћемо још размотрити. Ратаригориво свакако морају да купе. Смисао субвенција за минерално ђубриво и семе су да се повећа принос, продуктивност. Код горива је проблем што се морају спроводити јавне набавке. Прошле године победио је НИС као најбољи понуђач, али они немају свуда бензинске пумпе. Било је и разних злоупотреба. Можда ћемо ићи и на систем рефундације што значи да гориво земљорадник прво купи па му држава, када испостави рачун, врати део.

Да ли очекујете протесте земљорадника, јер су годинама били навикнути на систем субвенција по хектару?

Сигурно је да ће бити незадовољних. Али ми нисмо овде да свима угодимо, већ да постигнемо напредак и оно од чега ћемо сви имати користи. Кад сам постао министар сачекале су ме блокаде па сам изашао на крај с тим. Пољопривреда је бизнис, тржиште и људи то морају да схвате. Наше је да створимо оквир за стабилну аграрну политику и да они који се баве пољопривредом знају шта их чека.

Ваша специјалност је сточарство. Да ли имате план за опоравак?

Сточарство је стварно на најнижим гранама. Имамо испод 0,3 условних грла по хектару, а биолошки минимум је једно грло. То значи да имамо мање стоке него што нам треба да сачувамо земљиште. Сада, када бисмо почели да радимо како треба, треба нам десет година да постигнемо резултате.

Шта Вас спречава да радите како треба?

Биле су огромне промене у аграрној политици. Није се знала будућа политика у овој области. Сточарство је један од најтежих послова у пољопривреди, највише се ради, нема свеца, ни одмора. Људи неће да улазе у тако нешто, ако није довољно стимулисано. Размишљамо о новој подстицајној мери, а то је да фармери добију средства за свако новорођено теле, које се региструје. Да нам се не би дешавало да телад оду с нашег тржишта сивим каналима у Босну, на Косово.

Да ли буџетом предвиђате субвенције за аграрне кредите?

Мислим да у ситуацији када се нуде повољни кредити из Уједињених Арапских Емирата за тим неће бити потребе поготово зато што је питање колико наши пољопривредници могу да се задуже уз стављање хипотеке на имовину. Имамо лоша искуства из ранијег периода када кредити нису враћени. Има зајмова још из 2005. који до данас нису наплаћени.

Шта је разлог?

Биће да ранији министри нису хтели с тим да се ухвате у коштац. Ми смо то покренули. Поднели смо тужбе. То су кредити где су део давале банке, а део држава. Интересантно је да су банке свој део наплатиле, а министарство свој део, очигледно, није тражило.

Да ли ћете код давања субвенција правити разлику између правних и физичких лица у пољопривреди?

Ми морамо да водимо рачуна и о једнима и о другима. Приоритет су нам мала газдинства која имају шансу да постану средња газдинства, као и да слаба средња газдинства ојачају како би могла да се носе с конкуренцијом из ЕУ. Међутим, од 2015. године мала газдинства биће у оквиру политике руралног развоја, а не развоја озбиљне пољопривреде. Највећи произвођачи могу да рачунају на стабилан законски оквир, стабилно тржиште. Постојаће одређени лимити за број хектара, број стоке. Немамо новца колико нам треба и зато ћемо га дати онима који још имају шансу да преживе.

Каква је судбина непродатих комбината? Да ли долази „Ал Дахра”?

„Ал Дахра” је одустала, али појавио се други фонд „Ал Рафа Фед”. С њима смо наставили разговоре. Проблем је у томе што су у тим комбинатима нерашчишћени имовинско-правни односи.

Шта је с кредитима из Уједињених Арапских Емирата за наводњавање и за пољопривреднике?

Управо су нам послали уговор вредан 100 милиона долара на усаглашавање. Средства ће бити употребљена за инфраструктуру, рашчишћавање канала. Корисници кредита су водопривредна предузећа која ће касније пољопривредницима омогућити да се прикључе на мрежу. Следећа кредитна транша је 100 милиона долара, под повољним условима, за које земљорадници могу да конкуришу својим пројектима.

Ваш претходник је најављивао нову стратегију развоја пољопривреде. Да ли ћете инсистирати да се она напише?

Доношење стратегије пољопривреде и руралног развоја 2014–2024, у финалној је фази. Док нисам био министар радио сам као координатор стратегија за област сточарства. Стратегија ће бити спремна за јавну расправу крајем јануара, како би све заинтересоване стране допринеле доношењу овог важног документа. Доношење стратегије од великог је значаја за Републику Србију, јер поставља реалне оквире развоја пољопривреде и руралних подручја за наредну деценију. Овим актом дефинисаће се смернице за прилагођавање наше пољопривреде захтевима ЕУ и постићи ће се боља преговарачка позиција.

Од нове године увоз пољопривредних производа биће готово потпуно либерализован. Да ли ће то погодити нашу пољопривреду?

Ми смо тај део ССП-а лоше испреговарали, јер смо помислили да већ сад можемо да будемо у ЕУ. Али, као озбиљна држава, која је то потписала, ми морамо то да поштујемо. Међутим, нисмо ми баш све царине скинули. Заборављамо да смо добили бесцарински приступ великом тржишту ЕУ. Све указује да пољопривреда није угрожена и да и даље остварује суфицит. Додатно, у случају да смо угрожени прекомерним увозом постоји клаузула о покретању заштитног механизма.

И последња земља потписница ССП ратификовала је споразум што значи да ће странци за неколико година моћи да купују земљу у Србији. Да ли се нешто може учинити да се рок одложи и како ће то утицати на тржиште земљишта код нас?

Уколико желимо промену ССП-а то захтева сагласност свих 28 чланица ЕУ. То је компликовано. Међутим, проблем можемо да решимо на други начин. Покушаћемо новим законом о пољопривредном земљишту да заштитимо домаће произвођаче и да мало отежамо странцима да купе земљу. Постоје механизми за то и то су радиле и друге земље. Ако пољопривредним произвођачима начинимо добру понуду за укрупњавање поседа, нема опасности да ће странци куповати нашу земљу.

Да ли има шансе да се прописи о нивоу афлатоксина врате на стари ниво?

Афлатоксин је у само малим концентрацијама присутан у кукурузу и наредних месеци ћемо променити ниво у сточној храни. У априлу, мају вратићемо старе стандарде за млеко.

Оценили сте да су резултати пописа пољопривреде поражавајући?

Није то нешто што нисмо очекивали. Попис је дошао у правом тренутку, кад идемо у преговоре с ЕУ, да имамо нове, званичне податке који ће бити полазна основа за преговоре. Попис ће нам дати основу за добру аграрну политику.

----------------------------------------------------------------------

Србија неће гајити ГМО усеве

Какав је Ваш став о употреби и гајењу ГМО производа и у ком правцу би требало да буде мењан закон?

Мене су оптужили да о овој теми мењам мишљење, а то није тачно. Одговорно понављам да Србија неће дозволити гајење ГМО усева на територији земље, нити употребу ГМО у људској исхрани. Изменом закона, ниво рестриктивности биће подигнут на највећи степенкоји гарантује апсолутну безбедност и заштиту грађана при куповини производа.Највећи недостатак актуелног Закона о ГМО је то што није безбедан за грађане Србије и што представља опасност по биолошку сигурност. Он забрањује и производњу и промет, а с друге стране дозвољава да у земљу уђу модификације до 0,9 одсто које чак нису ни одобрене. У штампи су објављивани спискови увозних производа који садрже ГМО. Урадили смо контроле и нисмо нашли ниједан производ који је намењен за исхрану људи да у себи има ГМО. Једино о чему се размишља и то због сточарства, јесте употреба ГМО сојине сачме.

То би се увозило?

Да. Сада може да се увози само сојина сачма која није ГМО порекла. У ЕУ користи се ГМО сојина сачма у 95 одсто случајева. Али то нису ГМО производи, већ су само животиње храњене таквом сачмом. Ни по једним прописима они не подлежу декларисању као ГМО. Таква сачма је 30-40 одсто јевтинија и зато су сточарски производи с тог тржишта јевтинији. Цео свет користи ГМО сојину сачму. Нема опоравка домаћег сточарства с ценама немодификоване сојине сачме каква је код нас. При свему томе, увоз нам се дуплира.