Ђоковић има и оправдање и утеху

Када спортисти ровити од повреде или скрхани премором желе да истакну значај неке утакмице обично говоре како је не би пропустили макар играли и с једном ногом. У екипним спортовима то се да надоместити тако што ће неки играч да залегне за двојицу и да обави велики део посла свог саиграча ако баш без њега тим не може ни да се замисли.
С голманима је, пак, друкчије. Ако остану на ветрометини, онда екипу морају да спасавају надљудским напором. Чувар мреже предратне чехословачке фудбалске репрезентације Франтишек Планичка се прославио бравурама али је један од најсветлијих ликова у историји фудбала постао и беспримерном издржљивошћу.
У четвртфиналу Светског првенства 1938. у Француској бранио је против Бразилаца с поломљеном руком од 87. до 120. минута.

Остао је непоколебљив и у продужецима. Сачувао је мрежу, а пошто је утакмица завршена 1:1, сутрадан је играна нова. Наредног дана није га било на голу. 

Тридесетпетогодишњи Планичка је ставио каријеру на коцку зарад успеха државног тима који је у Француску дошао као светски вицешампион. Никада више није бранио.

Новак Ђоковић је прекјуче предао најважнији меч у професионалној каријери која је почела не тако давно. Није издржао у полуфиналу најугледнијег тениског турнира на свету Вимблдона, који овенчава највећом славом. Сломили су га замор од маратонских утакмица и неподношљиви болови због жуљева на левом стопалу.

Трагови тога су почели да избијају на видело у другом сету. Чинило се изненада будући да је излазећи на игралиште, на мегдан великом противнику Шпанцу Рафаелу Надалу, деловао освежено, опорављено, са смешком који му није силазио с лица. Још и када му је први сет припао са 6:3, његовој несаломивости се није видео крај.

Наравно, прекопута је био један од двојице најбољих играча на свету, доказан по борбености и физичкој спремности какву нема ни један тенисер. С правом се назирало да ће битка тек да се распламса, али се и надало да наш играч има шансу за финале. Али, пехови су почели да узимају данак, а када Надал намирише немоћ противника, постаје још горопаднији. Од следећих дванаест гемова Шпанцу је припало десет – 6:1, 4:1.

Ђоковић се одлучио за предају. Није желео да ризикује знајући да се рескир не би исплатио. Није хтео да игра с једном ногом. Па каква је онда његова сличност с Планичком? Велика.

На свом првом Вимблдону на који није имао право да дође са скромним претензијама с обзиром да је већ доказани ас био је пример зачуђујуће, несхватљиве, беспримерне издржљивости и челичне снаге воље равне онима какве је бесмртни Планичка испољио у она 33 минута против моћног Бразила. Чехословачки голман, руку на срце, није био као глинени голуб. Сигурно је да су стамени бекови и високи халфови знали како да отклоне опасност пред њим.

У тенису је утолико другачије што играчи у борилишту остају сами, неретко осуђени на грчевиту борбу у својеврсној игри живаца. На послетку се испоставило да Ђоковићевог мегдана с Надалом као да није ни било, али је наш тенисер задужио овогодишњи Вимблдон пре тог меча. Без могућности да дане душом у полуфинале је ушао с деветочасовним стажом из дуела који су му претходили, против Хјуита (4,12 часа) и Багдатиса (5). Окршаји који се препричавају били су Ђоковићев пех накалемљен на неизвесности у мечу с Кифером.

Наш тенисер сматра да је био највећа жртва безобзирне кише и одлуке организатора да се слепо држи традиције како би такозвана Средња недеља остала нерадна. Дуел с Немцем у трећем колу, планиран за суботу, почео је у понедељак, није настављен у уторак него тек у среду када је и приведен крају. Због тога је одлучујуће битке, које су још испале својеврсни маратони, морао да бије дан за даном.

Али, то су вимблдонске згоде и незгоде. Кукњаве је увек било и биће је, а кивни Ђоковић није усамљени пример у стогодишњој историји турнира.

После свог трећег учешћа на Вимблдону, у којем је и најдаље догурао, наш тенисер може да пронађе и оправдање за то што је предао меч и утеху упркос томе што је испало како је испало. Оправдање зато што је његова одлука да се повуче изнуђена као што су биле и приликом његовог првог учешћа на "Ролан Гаросу" 2005. када је предао у другом колу Аргентинцу Корији због проблема с прашином и синусима (то је касније оперисао) и у Паризу следеће године пошто је због повреде предао Надалу у четвртфиналу. Утеху има у томе што му је тек 20 година, што ће данас са петог места на светској ранг-листи да избије на треће и што ће на следећа вимблдонска искушења да долази с још већим амбицијама, једног дана и с победничким. Уосталом, због тога и мисли на своје здравље.         

Било је у Вимблдону, додуше, и друкчијих примера непоколебљивости. Један од њих као прилог историји највећег тениског турнира пружио је Американац Том Горман 1971. На полуфинални окршај са земљаком и пријатељем Стеном Смитом изашао је с тако повређеном кичмом да су морали да му помажу да се обуче и да веже ципеле јер није могао да се сагиње. Као џентлмен-спортиста није желео да одустане јер је схватао да то не би било поштено према публици. Изгубио је са 6:3, 8:6, 6:2 што одаје утисак какве-такве борбе, али га је и сажаљиви Смит штедео.

Други пример је бившег југословенског репрезентативца Николе Пилића који је заблистао 1967. Изненада је савладао Аустралијанца Емерсона, до тада двоструког победника, и то повређен. Домаћа штампа је његовој победи посветила велику пажњу подвлачећи да је успех Пилића тим величанственији што се уочи меча жалио на оштре болове у зглобовима. Касније, у полуфиналу, састао се с потоњим победником Аустралијанцем Њукомбом. У великој борби је поклекао с 3:1, али је пре несрећног пада и нимало безазлене повреде колена био бољи.

--------------------------------------------------------------------------

Ђоковић трећи, Типсаревић 48. на АТП листи

Најбољи српски тенисер Новак Ђоковић од данас је на трећем месту АТП листе, што је за две позиције боље него прошле недеље.

Пласманом у полуфинале Вимблдона Ђоковић је потиснуо на четврто место Американца Ендија Родика, а на пето Руса Николаја Давиденка.

На водећој позицији је петоструки шампион Вимблдона Швајцарац Роџер Федерер, док је на другом месту Шпанац Рафаел Надал.

Велики скок на АТП листи направио је тенисер Србије Јанко Типсаревић, који је после играња у трећем колу овог грен слем турнира напредовао 16 места и сада заузима 48. позицију.

Редослед тенисера на АТП листи: 1. Роџер Федерер (Швајцарска) 7290, 2. Рафаел Надал (Шпанија)5225, 3. Новак Ђоковић (Србија) 3310, 4. Енди Родик (САД) 3230, 5. Николај Давиденко (Русија) 3185, 6. Фернандо Гонзалез (Чиле) 2780, 7. Ришар Гаске (Француска) 2220, 8.Томи Робредо (Шпанија) 2200, 9. Џејмс Блејк (САД) 2075, 10.Томас Бердух (Чешка) 2045.