Đoković ima i opravdanje i utehu

Kada sportisti roviti od povrede ili skrhani premorom žele da istaknu značaj neke utakmice obično govore kako je ne bi propustili makar igrali i s jednom nogom. U ekipnim sportovima to se da nadomestiti tako što će neki igrač da zalegne za dvojicu i da obavi veliki deo posla svog saigrača ako baš bez njega tim ne može ni da se zamisli.
S golmanima je, pak, drukčije. Ako ostanu na vetrometini, onda ekipu moraju da spasavaju nadljudskim naporom. Čuvar mreže predratne čehoslovačke fudbalske reprezentacije František Planička se proslavio bravurama ali je jedan od najsvetlijih likova u istoriji fudbala postao i besprimernom izdržljivošću.
U četvrtfinalu Svetskog prvenstva 1938. u Francuskoj branio je protiv Brazilaca s polomljenom rukom od 87. do 120. minuta.

Ostao je nepokolebljiv i u produžecima. Sačuvao je mrežu, a pošto je utakmica završena 1:1, sutradan je igrana nova. Narednog dana nije ga bilo na golu. 

Tridesetpetogodišnji Planička je stavio karijeru na kocku zarad uspeha državnog tima koji je u Francusku došao kao svetski vicešampion. Nikada više nije branio.

Novak Đoković je prekjuče predao najvažniji meč u profesionalnoj karijeri koja je počela ne tako davno. Nije izdržao u polufinalu najuglednijeg teniskog turnira na svetu Vimbldona, koji ovenčava najvećom slavom. Slomili su ga zamor od maratonskih utakmica i nepodnošljivi bolovi zbog žuljeva na levom stopalu.

Tragovi toga su počeli da izbijaju na videlo u drugom setu. Činilo se iznenada budući da je izlazeći na igralište, na megdan velikom protivniku Špancu Rafaelu Nadalu, delovao osveženo, oporavljeno, sa smeškom koji mu nije silazio s lica. Još i kada mu je prvi set pripao sa 6:3, njegovoj nesalomivosti se nije video kraj.

Naravno, prekoputa je bio jedan od dvojice najboljih igrača na svetu, dokazan po borbenosti i fizičkoj spremnosti kakvu nema ni jedan teniser. S pravom se naziralo da će bitka tek da se rasplamsa, ali se i nadalo da naš igrač ima šansu za finale. Ali, pehovi su počeli da uzimaju danak, a kada Nadal namiriše nemoć protivnika, postaje još goropadniji. Od sledećih dvanaest gemova Špancu je pripalo deset – 6:1, 4:1.

Đoković se odlučio za predaju. Nije želeo da rizikuje znajući da se reskir ne bi isplatio. Nije hteo da igra s jednom nogom. Pa kakva je onda njegova sličnost s Planičkom? Velika.

Na svom prvom Vimbldonu na koji nije imao pravo da dođe sa skromnim pretenzijama s obzirom da je već dokazani as bio je primer začuđujuće, neshvatljive, besprimerne izdržljivosti i čelične snage volje ravne onima kakve je besmrtni Planička ispoljio u ona 33 minuta protiv moćnog Brazila. Čehoslovački golman, ruku na srce, nije bio kao glineni golub. Sigurno je da su stameni bekovi i visoki halfovi znali kako da otklone opasnost pred njim.

U tenisu je utoliko drugačije što igrači u borilištu ostaju sami, neretko osuđeni na grčevitu borbu u svojevrsnoj igri živaca. Na posletku se ispostavilo da Đokovićevog megdana s Nadalom kao da nije ni bilo, ali je naš teniser zadužio ovogodišnji Vimbldon pre tog meča. Bez mogućnosti da dane dušom u polufinale je ušao s devetočasovnim stažom iz duela koji su mu prethodili, protiv Hjuita (4,12 časa) i Bagdatisa (5). Okršaji koji se prepričavaju bili su Đokovićev peh nakalemljen na neizvesnosti u meču s Kiferom.

Naš teniser smatra da je bio najveća žrtva bezobzirne kiše i odluke organizatora da se slepo drži tradicije kako bi takozvana Srednja nedelja ostala neradna. Duel s Nemcem u trećem kolu, planiran za subotu, počeo je u ponedeljak, nije nastavljen u utorak nego tek u sredu kada je i priveden kraju. Zbog toga je odlučujuće bitke, koje su još ispale svojevrsni maratoni, morao da bije dan za danom.

Ali, to su vimbldonske zgode i nezgode. Kuknjave je uvek bilo i biće je, a kivni Đoković nije usamljeni primer u stogodišnjoj istoriji turnira.

Posle svog trećeg učešća na Vimbldonu, u kojem je i najdalje dogurao, naš teniser može da pronađe i opravdanje za to što je predao meč i utehu uprkos tome što je ispalo kako je ispalo. Opravdanje zato što je njegova odluka da se povuče iznuđena kao što su bile i prilikom njegovog prvog učešća na "Rolan Garosu" 2005. kada je predao u drugom kolu Argentincu Koriji zbog problema s prašinom i sinusima (to je kasnije operisao) i u Parizu sledeće godine pošto je zbog povrede predao Nadalu u četvrtfinalu. Utehu ima u tome što mu je tek 20 godina, što će danas sa petog mesta na svetskoj rang-listi da izbije na treće i što će na sledeća vimbldonska iskušenja da dolazi s još većim ambicijama, jednog dana i s pobedničkim. Uostalom, zbog toga i misli na svoje zdravlje.         

Bilo je u Vimbldonu, doduše, i drukčijih primera nepokolebljivosti. Jedan od njih kao prilog istoriji najvećeg teniskog turnira pružio je Amerikanac Tom Gorman 1971. Na polufinalni okršaj sa zemljakom i prijateljem Stenom Smitom izašao je s tako povređenom kičmom da su morali da mu pomažu da se obuče i da veže cipele jer nije mogao da se saginje. Kao džentlmen-sportista nije želeo da odustane jer je shvatao da to ne bi bilo pošteno prema publici. Izgubio je sa 6:3, 8:6, 6:2 što odaje utisak kakve-takve borbe, ali ga je i sažaljivi Smit štedeo.

Drugi primer je bivšeg jugoslovenskog reprezentativca Nikole Pilića koji je zablistao 1967. Iznenada je savladao Australijanca Emersona, do tada dvostrukog pobednika, i to povređen. Domaća štampa je njegovoj pobedi posvetila veliku pažnju podvlačeći da je uspeh Pilića tim veličanstveniji što se uoči meča žalio na oštre bolove u zglobovima. Kasnije, u polufinalu, sastao se s potonjim pobednikom Australijancem Njukombom. U velikoj borbi je poklekao s 3:1, ali je pre nesrećnog pada i nimalo bezazlene povrede kolena bio bolji.

--------------------------------------------------------------------------

Đoković treći, Tipsarević 48. na ATP listi

Najbolji srpski teniser Novak Đoković od danas je na trećem mestu ATP liste, što je za dve pozicije bolje nego prošle nedelje.

Plasmanom u polufinale Vimbldona Đoković je potisnuo na četvrto mesto Amerikanca Endija Rodika, a na peto Rusa Nikolaja Davidenka.

Na vodećoj poziciji je petostruki šampion Vimbldona Švajcarac Rodžer Federer, dok je na drugom mestu Španac Rafael Nadal.

Veliki skok na ATP listi napravio je teniser Srbije Janko Tipsarević, koji je posle igranja u trećem kolu ovog gren slem turnira napredovao 16 mesta i sada zauzima 48. poziciju.

Redosled tenisera na ATP listi: 1. Rodžer Federer (Švajcarska) 7290, 2. Rafael Nadal (Španija)5225, 3. Novak Đoković (Srbija) 3310, 4. Endi Rodik (SAD) 3230, 5. Nikolaj Davidenko (Rusija) 3185, 6. Fernando Gonzalez (Čile) 2780, 7. Rišar Gaske (Francuska) 2220, 8.Tomi Robredo (Španija) 2200, 9. Džejms Blejk (SAD) 2075, 10.Tomas Berduh (Češka) 2045.