Судије нема ко да казни

Министар правде Никола Селаковић најавио је да ће бити кажњене све судије којима су предмети застарели, или су пред застаревањем, и да њихову одговорност треба да утврди Служба дисциплинског тужиоца за судије. А та служба – тренутно „не ради”.

Досадашњи дисциплински тужилац, судија Вишег суда у Београду Мирјана Илић, каже за „Политику” да не зна, пошто јој је истекао мандат, да ли ће поново конкурисати. Сматра да тај посао треба да ради искусан судија, који веома добро познаје судијски посао и све околности, како би могао да процени да ли је одређени судија намерно одуговлачио поступак или је спорост у раду последица великог преоптерећења предметима.

Високи савет судства (ВСС) објавио је јавни позив судијама за подношење пријава на места дисциплинског тужиоца и чланова дисциплинске комисије. Пријаве су тек почеле да пристижу и биће примане до 15. јануара, а могу да се пријаве све судије са најмање десет година искуства, које нису дисциплински кажњаване.

У 2013. години грађани су дисциплинском тужиоцу поднели 539 дисциплинских пријава против судија, од чега је тужилац поднео дисциплинској комисији само осам предлога за вођење дисциплинског поступка.

– Највећи број пријава је непотпун. Некада чак не можемо да утврдимо ни о којем предмету је реч, а анонимне пријаве се најчешћеодбацују. Било је и случајева фалсификовања пресуда, подношења лажног документа уз пријаву. Некада адвокати желе да се оправдају пред својим клијентима, па подносе пријаве без доказа и аргумената. Свако одбацивање пријаве је детаљно образложено. Често се догађа да су управо најбоље судије највише оптерећене предметима, па им се пронађе један у којем имају велико кашњење, и не могу се због тога казнити јер су преоптерећене послом – каже Мирјана Илић.

Да је за спорост у раду судија крив заправо систем који је неке судије преоптеретио, док други имају мало предмета у раду, потврђује и Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије.

– Судија треба да одговара ако је радио несавесно, али ако у једном суду судије имају у просеку по хиљаду предмета, а у другом суду по сто или само десетак, онда је за то крива држава, односно њена лоша судска мрежа из 2010. године – каже Драгана Бољевић.

Оно због чега су судије одговарале пред дисциплинском комисијом у осам случајева покренутих прошле године су заиста тежи прекршаји. Како сазнајемо, једна судија је отишла на неплаћено одсуство и није се враћала на посао, друга је донела две различите одлуке у истом предмету у истом дану, трећа је тражила од странке новац за уплату судске таксе и присвојила новац а таксу није уплатила, о чему је штампа писала крајем прошле године. После дисциплинских поступака, ове судије су разрешене дужности.

У осталим случајевима поступци су још у току и они су затворени за јавност. Реч је о судијама које имају велика закашњења у изради одлука, велики број застарелих предмета, па и о једном случају пристрасног поступања, а води се поступак и против судије који се посветио другом послу, неспојивим са судијском дужношћу, због чега је прилично занемарио своје предмете.

Високи савет судства има службу у којој треба да ради један дисциплински тужилац (кога сада немамо), са два заменика, као и дисциплинска комисија пред којом се воде поступци на предлог тужиоца. Недавно су именована два нова заменика дисциплинског тужиоца – Драгана Миросављевић из Апелационог суда у Београду и Боривоје Пап из Вишег суда у Новом Саду. Претходни заменици су дали оставке.

-------------------------------------------------------------------------------

„Дупла застарелост” за Марка Милошевића, Пецонија и њихове судије

Предраг Ранковић Пецони

Неке судије не могу да буду позване на одговорност због застарелости својих предмета јер је протекао рок од годину дана у којем је против њих могао да буде покренут поступак, тако да је застарело и њихово дисциплинско „гоњење”. Новим законом тај рок је продужен на две године. Рок да судије због застарелости буду позване на одговорност, „спасио је” и Марка Милошевића и Предрага Рановића Пецонија.

Дисциплинско тужилаштво за судије у априлу прошле године одбацило је дисциплинску пријаву министра правде Николе Селаковића против судија Александра Вељића и Снежане Петричић, који су судили Предрагу Ранковићу Пецонију, власнику компаније „Инвеј”, уз образложење да дисциплинска одговорност није постојала пре 1. јануара 2010. године. Пријава је одбачена, јер одредба не може да делује ретроактивно. Рок за подношење пријаве је годину дана од последње радње коју је предузео судија, у децембру 2009, објаснили су тада у Дисциплинском тужилаштву за судије.

Одељење за надзор Министарства правде тада је утврдило да су ове судије неоправдано одуговлачиле суђење Ранковићу и његовом сараднику Александру Миленковићу. У осам година, колико је трајало суђење, заказано је 39 претреса, од којих је 24 одложено, а 21 одлагање је било на захтев оптужених и њихових адвоката. Слично се десило и у процесу против Марка Милошевића за пребијање „отпораша” 2000. године у Пожаревцу.