Непознате "Блерове године"

Разговарали су више од сат времена, а првих пет, десет минута Клинтон је урлао бесан као рис, због текстова у британској штампи о његовом противљењу копненој инвазији на Косову. Рекао је Блеру да то може добро да звучи у британским медијима и јавности, али "постоји цена за то и ви ћете је платити".
Непријатне телефонске консултације између британског и америчког лидера, 19. маја 1999. године у јеку НАТО бомбардовања Југославије, као ситан детаљ осликавају мање познату страну прекоатлантског ратног савезништва, а цела епизода забележена је у дневнику Алистера Кембела чије је јучерашње објављивање изазвало огромно интересовање у Британији. Мање или веће делове из књиге главног медијског оперативца алијансе у време рата против СРЈ, али много познатијег као најближег Блеровог сарадника, задуженог за имиџ премијера, преносе сви водећи острвски листови.

Пуних девет година, од 1994. до 2003, Алистар Кембел (50) био је Блеров саветник за медије, од 1997. и контроверзни шеф владиног Бироа за комуникације, и на том положају стекао је репутацију вештог медијског манипулатора и изузетно моћног човека. Захваљујући испољеним способностима био је изабран да води медијску кампању у рату против СРЈ и извесно време био у Бриселу на месту шефа Медијског оперативног центра у седишту НАТО. Доведен је после бомбардовања конвоја код Ђаковице, када је требало на адекватан начин интерпретирати стравичну "колатералну штету", али то је податак релевантан најпре овдашњој јавности. Код куће, занимање за Кембела подстакнуто је, и траје и даље, у вези са његовом уплетеношћу у збивања око ирачког рата, због чега је на крају морао да се повуче, августа 2003. године.

Његов највећи квалитет показао се као његова највећа мана, коментарисао се Кембелов изненадни одлазак у афери у којој је један научник, стручњак за оружје (Дејвид Кели) извршио самоубиство под сумњивим околностима, а један Би-Би-Си доспео на удар владине критике зато што је први пут у јавност лансирао сумњу у веродостојност извештаја који је Британију одвео у рат. Био је то фамозни документ са податком о 45 минута колико је наводно Садаму Хусеину било довољно да својим оружјем за масовно уништење добаци чак до Британије. Ирак, као што се после непобитно испоставило, никад таквим оружјем није располагао, а управо Кембел био је осумњичен да је овај податак убацио у документ да би јавност била мобилисана за рат.

Најшира јавност, међутим, није никад подржала премијера, а трупе су послате у Залив, упркос масовним демонстрацијама у Лондону. Кембел сада открива да су велику скепсу о целом ратном подухвату изражавали и чланови Блеровог кабинета. Једини ко није имао ни трунке резерве био је сам Блер, "или је то крио од осталих", написао је Кембел.

У књизи на 700 страна која обимом представља тек шестину дневничког материјала, Кембел је дао, како се наводи у уводу на специјално отвореном сајту, аутентичну слику преломних политичких збивања, почев од успона Нових лабуриста и освајања власти, до рата против терора, Косова, Авганистана, Ирака, смрти принцезе Дајане, и најзад Хатоновог извештаја 2003. За рат у Ираку Кембел је у интервјуу Би-Би-Сију уочи појављивања дневника рекао да је представљао најтежу одлуку у Блеровом животу и каријери и да ће са њом морати да живи до последњег дана.

У одабиру материјала аутор је изоставио делове који ближе осветљавају често напете односе између Тонија Блера и Гордона Брауна. Учинио је то, како је рекао, да би ускратио конзервативцима "златан рудник" за нападе на новог премијера.