Nepoznate "Blerove godine"

Razgovarali su više od sat vremena, a prvih pet, deset minuta Klinton je urlao besan kao ris, zbog tekstova u britanskoj štampi o njegovom protivljenju kopnenoj invaziji na Kosovu. Rekao je Bleru da to može dobro da zvuči u britanskim medijima i javnosti, ali "postoji cena za to i vi ćete je platiti".
Neprijatne telefonske konsultacije između britanskog i američkog lidera, 19. maja 1999. godine u jeku NATO bombardovanja Jugoslavije, kao sitan detalj oslikavaju manje poznatu stranu prekoatlantskog ratnog savezništva, a cela epizoda zabeležena je u dnevniku Alistera Kembela čije je jučerašnje objavljivanje izazvalo ogromno interesovanje u Britaniji. Manje ili veće delove iz knjige glavnog medijskog operativca alijanse u vreme rata protiv SRJ, ali mnogo poznatijeg kao najbližeg Blerovog saradnika, zaduženog za imidž premijera, prenose svi vodeći ostrvski listovi.

Punih devet godina, od 1994. do 2003, Alistar Kembel (50) bio je Blerov savetnik za medije, od 1997. i kontroverzni šef vladinog Biroa za komunikacije, i na tom položaju stekao je reputaciju veštog medijskog manipulatora i izuzetno moćnog čoveka. Zahvaljujući ispoljenim sposobnostima bio je izabran da vodi medijsku kampanju u ratu protiv SRJ i izvesno vreme bio u Briselu na mestu šefa Medijskog operativnog centra u sedištu NATO. Doveden je posle bombardovanja konvoja kod Đakovice, kada je trebalo na adekvatan način interpretirati stravičnu "kolateralnu štetu", ali to je podatak relevantan najpre ovdašnjoj javnosti. Kod kuće, zanimanje za Kembela podstaknuto je, i traje i dalje, u vezi sa njegovom upletenošću u zbivanja oko iračkog rata, zbog čega je na kraju morao da se povuče, avgusta 2003. godine.

Njegov najveći kvalitet pokazao se kao njegova najveća mana, komentarisao se Kembelov iznenadni odlazak u aferi u kojoj je jedan naučnik, stručnjak za oružje (Dejvid Keli) izvršio samoubistvo pod sumnjivim okolnostima, a jedan Bi-Bi-Si dospeo na udar vladine kritike zato što je prvi put u javnost lansirao sumnju u verodostojnost izveštaja koji je Britaniju odveo u rat. Bio je to famozni dokument sa podatkom o 45 minuta koliko je navodno Sadamu Huseinu bilo dovoljno da svojim oružjem za masovno uništenje dobaci čak do Britanije. Irak, kao što se posle nepobitno ispostavilo, nikad takvim oružjem nije raspolagao, a upravo Kembel bio je osumnjičen da je ovaj podatak ubacio u dokument da bi javnost bila mobilisana za rat.

Najšira javnost, međutim, nije nikad podržala premijera, a trupe su poslate u Zaliv, uprkos masovnim demonstracijama u Londonu. Kembel sada otkriva da su veliku skepsu o celom ratnom poduhvatu izražavali i članovi Blerovog kabineta. Jedini ko nije imao ni trunke rezerve bio je sam Bler, "ili je to krio od ostalih", napisao je Kembel.

U knjizi na 700 strana koja obimom predstavlja tek šestinu dnevničkog materijala, Kembel je dao, kako se navodi u uvodu na specijalno otvorenom sajtu, autentičnu sliku prelomnih političkih zbivanja, počev od uspona Novih laburista i osvajanja vlasti, do rata protiv terora, Kosova, Avganistana, Iraka, smrti princeze Dajane, i najzad Hatonovog izveštaja 2003. Za rat u Iraku Kembel je u intervjuu Bi-Bi-Siju uoči pojavljivanja dnevnika rekao da je predstavljao najtežu odluku u Blerovom životu i karijeri i da će sa njom morati da živi do poslednjeg dana.

U odabiru materijala autor je izostavio delove koji bliže osvetljavaju često napete odnose između Tonija Blera i Gordona Brauna. Učinio je to, kako je rekao, da bi uskratio konzervativcima "zlatan rudnik" za napade na novog premijera.