Зимска бајка

За мање од месец дана биће отворене XXII Зимске олимпијске игре у руском црноморском граду Сочију. Нико не седи скрштених руку. Огласили су се својим крвавим пиром терористи. Након бомбашких напада руски председник Владимир Путин изразио је уверење у безбедност учесника и гостију. Посетио је и жичаром обишао попришта игара

У Сарајеву су одржане XIV Олимпијске игре пре три деценије (1984), а као да је јуче било. Уочи почетка игара водећи политичари заједно са председником Олимпијском комитета Хуаном Антониом Самараном намеравали су да обиђу терене, али је у организацији дошло до неке забуне па нису могли да пронађу корпе за успињачу и обилазак високих званичника је отказан... Но, током игара, све је штимало. Дошли су гости из целог света, а међу њима и холивудски стар Кирк Даглас који се нашао на мети сарајевских превараната. Не трепнувши, наплатили су му безумно висок цех у кафани, па се касније, када су увидели да су претерали, наводно, покајали. Када је алпски скијаш Словенац Јуре Франко освојио медаљу, у „Политици“ је освануо наслов преузет с пароле с којом су Сарајлије изашле пред здање Скендерије: „Волимо Јурека више од бурека“.

Покренута је иницијатива да се ЗОИ одрже ове зиме опет у Сарајеву, баш на стогодишњицу атентата који још раздражује машту, док свако остаје на својој страни заблуде. Али то је отпало. А када се Сарајево кандидовало за „белу олимпијаду“ 1984. године, посебан допринос својим знањем дали су проницљиви и способни људи из „Политикине“ куће Павле Паја Лукач, Мирослав Радојчић Мајро и Џавид Хусић.

У игри су били и политичари Бранко Микулић, Анто Сучић и други, јер политика је продрла у сваку пору, савршенство макијавелиста тог времена долази до изражаја. Променљива судбина некада изузетно значајних политичких људи задесила је многе у протеклом времену. Времена су се променила, али не и духови савитљиви на сваку промену ветра...

Реалност и конкретност испољава се у свим манифестацијама живота који понекад личи на бајку коју казују мајстори речи. Лепе жене и младићи славе, нађиђани, празнике и ту не треба ништа дотеривати ни преиначавати. Време поста је прошло, уз подсећање на Волтеров чланак из 1769. у коме се аутор пита зашто у данима уздржавања римска црква сматра злочином ако се једу земаљске животиње, а добрим делом ако човек поручи смуђа или шарана? Богати папин поклоник на чијем ће се столу наћи велика печена риба биће спасен, а сиромах који умире од глади, ако поједе залогај пихтије, биће проклет... Тако пише Волтер, Франсоа Мари Аруе, познат по „Филозофским писмима“, кога чешће сматрају полемичарем, но филозофом...

Пред почетак ЗОИ, пре три деценије, као и сада, у Сарајеву није било снега. А онда, уочи самог отварања почеле су да падају, најпре ретке, па све гушће крупне беле пахуље, као у бајци. Снег је све завејао и слика је била готово идилична.