Zimska bajka

Za manje od mesec dana biće otvorene XXII Zimske olimpijske igre u ruskom crnomorskom gradu Sočiju. Niko ne sedi skrštenih ruku. Oglasili su se svojim krvavim pirom teroristi. Nakon bombaških napada ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je uverenje u bezbednost učesnika i gostiju. Posetio je i žičarom obišao poprišta igara

U Sarajevu su održane XIV Olimpijske igre pre tri decenije (1984), a kao da je juče bilo. Uoči početka igara vodeći političari zajedno sa predsednikom Olimpijskom komiteta Huanom Antoniom Samaranom nameravali su da obiđu terene, ali je u organizaciji došlo do neke zabune pa nisu mogli da pronađu korpe za uspinjaču i obilazak visokih zvaničnika je otkazan... No, tokom igara, sve je štimalo. Došli su gosti iz celog sveta, a među njima i holivudski star Kirk Daglas koji se našao na meti sarajevskih prevaranata. Ne trepnuvši, naplatili su mu bezumno visok ceh u kafani, pa se kasnije, kada su uvideli da su preterali, navodno, pokajali. Kada je alpski skijaš Slovenac Jure Franko osvojio medalju, u „Politici“ je osvanuo naslov preuzet s parole s kojom su Sarajlije izašle pred zdanje Skenderije: „Volimo Jureka više od bureka“.

Pokrenuta je inicijativa da se ZOI održe ove zime opet u Sarajevu, baš na stogodišnjicu atentata koji još razdražuje maštu, dok svako ostaje na svojoj strani zablude. Ali to je otpalo. A kada se Sarajevo kandidovalo za „belu olimpijadu“ 1984. godine, poseban doprinos svojim znanjem dali su pronicljivi i sposobni ljudi iz „Politikine“ kuće Pavle Paja Lukač, Miroslav Radojčić Majro i Džavid Husić.

U igri su bili i političari Branko Mikulić, Anto Sučić i drugi, jer politika je prodrla u svaku poru, savršenstvo makijavelista tog vremena dolazi do izražaja. Promenljiva sudbina nekada izuzetno značajnih političkih ljudi zadesila je mnoge u proteklom vremenu. Vremena su se promenila, ali ne i duhovi savitljivi na svaku promenu vetra...

Realnost i konkretnost ispoljava se u svim manifestacijama života koji ponekad liči na bajku koju kazuju majstori reči. Lepe žene i mladići slave, nađiđani, praznike i tu ne treba ništa doterivati ni preinačavati. Vreme posta je prošlo, uz podsećanje na Volterov članak iz 1769. u kome se autor pita zašto u danima uzdržavanja rimska crkva smatra zločinom ako se jedu zemaljske životinje, a dobrim delom ako čovek poruči smuđa ili šarana? Bogati papin poklonik na čijem će se stolu naći velika pečena riba biće spasen, a siromah koji umire od gladi, ako pojede zalogaj pihtije, biće proklet... Tako piše Volter, Fransoa Mari Arue, poznat po „Filozofskim pismima“, koga češće smatraju polemičarem, no filozofom...

Pred početak ZOI, pre tri decenije, kao i sada, u Sarajevu nije bilo snega. A onda, uoči samog otvaranja počele su da padaju, najpre retke, pa sve gušće krupne bele pahulje, kao u bajci. Sneg je sve zavejao i slika je bila gotovo idilična.