Фабрика сирева трује Тимок

Зајечар – Зајечарска полиција ухапсила је јуче двојицу руководилаца Фабрике за производњу сирева "Џерси" из Књажевца због сумње да су одговорни за загађење реке Тимок. Ухапшени су генерални директор "Џерсија" Саша П. и технички директор Дејан В., како се наводи у полицијском саопштењу, због сумње да су у својству одговорних лица извршили кривично дело загађења животне средине. Њих двојица терете се да су у ноћи између 8. и 9. јула испуштањем отпадних вода загадили Тимок.

Одређено им је задржавање од 48 сати и биће спроведени истражном судији Општинског суда у Књажевцу.

Министарство заштите животне средине Србије претходно је саопштило да су књажевачке фабрике "Џерси" и "Стокоимпекс" наставиле да раде, упркос забрани, због чега је дошло до повећања количине амонијака у Сврљишком и Белом Тимоку.

Због основане сумње да су допринели загађењу реке Тимок, што је проузроковало масовни помор рибе, полиција у Књажевцу ухапсила је у петак руководиоца кланице "Стокоимпекс" Драгија Лазаревића (46) и технолога тог предузећа Ивана Јовановића (29). Претходног дана притворени су директор фабрике "Џервин" Горан Ивковић (44) и власник фирме "Коп комерц" Нинко Митровић (44).

Ова предузећа су демантовала да су узрочници еколошког акцидента, а "Џерси" је најавио тужбу против државе због нарушавања угледа.

Поновно загађење Белог Тимока, код Књажевца, догодило се у недељу 8. јула, али ново тровање није проузроковало и нови помор рибе. Опет је, испод улива књажевачке градске канализације у реку, у води било 16 пута више амонијака, а у збирном шахту Фабрике сирева "Џерси" било је шест пута више овог отрова. Решења о привременој забрани рада 4. јула издата су "Џервину", "Џерсију", "Венусу" и "Стокоимпексу". У међувремену, под контролом стручњака, 6. јула организована је пробна производња у "Џервину" и "Џерсију" како би се утврдило да ли су исправљене евентуалне грешке у процесу рада осумњичених и да би кренула редовна производња.

Очекивало се да ће све бити у реду и да ће редовна производња почети у понедељак 9. јула, али је нови талас тровања реке амонијаком у недељу утицао да се оптимистичка очекивање не испуне. Поново су у акцији сви надлежни – од полицајаца и инспектора до стручњака у зајечарском Заводу за јавно здравље "Тимок".

Помоћник министра за инспекцијске послове у Министарству заштиту животне средине Љиљана Станојевић званично је изјавила да је, после новог таласа тровања, наложила инспекторима да понове контролу осумњичених предузећа, после чега је утврђено да "Џерси" и "Стокоимпекс" нису обуставили рад, док су "Џервин" и "Венус" поштовали забрану.

Најављено је да ће против "Џерсија" и "Стокоимпекса" бити поднете пријаве за привредни преступ што значи да могу добити максималну казну од три милиона динара.

Директор "Џерсија" Саша Петровић изјавио је новинарима да су оптужбе из Министарства неосноване. Категорично тврди да су прекинути они производни процеси који стварају отпадне воде, али да се у "Џерсију" ради на пријему и хлађењу млека и сушењу сира. Он такође тврди да је узорак из шахта "Џерсијеве" канализације, када је откривен повећан амонијак, неправилно узет. Наводно, узета је "чиста сурутка", која није отицала према Тимоку.

Директор зајечарског Завода за јавно здравље др Љубиша Ђорђевић је рекао да су стручњаци овог завода зимус у реци измерили концентрацију амонијака и до 50 пута већу од дозвољених вредности, али тада је водостај био неупоредиво виши и није било тропских врућина.

Оваква изјава стручњака требало би да значи да је на трагедију сигурно утицала и суша која је Тимок у књажевачкој низији претворила у бару. Председник књажевачке општине Градимир Живковић, ветеринар по струци, каже да до трагедије на Тимоку не би дошло да је изграђена акумулација у близини, како је планирано, која би у оваквим приликама, посебним преливним системом, снабдевала Тимок свежом водом. Али, није било новца ни за ту акумулацију, ни за систем за пречишћавање отпадних вода из књажевачке градске канализације. Само за изградњу таквог система потребно је око пет милиона евра, а мала и сиромашна књажевачка општина, годинама на зачељу у Србији по зарадама запослених, није кадра за такав подухват.