Fabrika sireva truje Timok

Zaječar – Zaječarska policija uhapsila je juče dvojicu rukovodilaca Fabrike za proizvodnju sireva "Džersi" iz Knjaževca zbog sumnje da su odgovorni za zagađenje reke Timok. Uhapšeni su generalni direktor "Džersija" Saša P. i tehnički direktor Dejan V., kako se navodi u policijskom saopštenju, zbog sumnje da su u svojstvu odgovornih lica izvršili krivično delo zagađenja životne sredine. Njih dvojica terete se da su u noći između 8. i 9. jula ispuštanjem otpadnih voda zagadili Timok.

Određeno im je zadržavanje od 48 sati i biće sprovedeni istražnom sudiji Opštinskog suda u Knjaževcu.

Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije prethodno je saopštilo da su knjaževačke fabrike "Džersi" i "Stokoimpeks" nastavile da rade, uprkos zabrani, zbog čega je došlo do povećanja količine amonijaka u Svrljiškom i Belom Timoku.

Zbog osnovane sumnje da su doprineli zagađenju reke Timok, što je prouzrokovalo masovni pomor ribe, policija u Knjaževcu uhapsila je u petak rukovodioca klanice "Stokoimpeks" Dragija Lazarevića (46) i tehnologa tog preduzeća Ivana Jovanovića (29). Prethodnog dana pritvoreni su direktor fabrike "Džervin" Goran Ivković (44) i vlasnik firme "Kop komerc" Ninko Mitrović (44).

Ova preduzeća su demantovala da su uzročnici ekološkog akcidenta, a "Džersi" je najavio tužbu protiv države zbog narušavanja ugleda.

Ponovno zagađenje Belog Timoka, kod Knjaževca, dogodilo se u nedelju 8. jula, ali novo trovanje nije prouzrokovalo i novi pomor ribe. Opet je, ispod uliva knjaževačke gradske kanalizacije u reku, u vodi bilo 16 puta više amonijaka, a u zbirnom šahtu Fabrike sireva "Džersi" bilo je šest puta više ovog otrova. Rešenja o privremenoj zabrani rada 4. jula izdata su "Džervinu", "Džersiju", "Venusu" i "Stokoimpeksu". U međuvremenu, pod kontrolom stručnjaka, 6. jula organizovana je probna proizvodnja u "Džervinu" i "Džersiju" kako bi se utvrdilo da li su ispravljene eventualne greške u procesu rada osumnjičenih i da bi krenula redovna proizvodnja.

Očekivalo se da će sve biti u redu i da će redovna proizvodnja početi u ponedeljak 9. jula, ali je novi talas trovanja reke amonijakom u nedelju uticao da se optimistička očekivanje ne ispune. Ponovo su u akciji svi nadležni – od policajaca i inspektora do stručnjaka u zaječarskom Zavodu za javno zdravlje "Timok".

Pomoćnik ministra za inspekcijske poslove u Ministarstvu zaštitu životne sredine Ljiljana Stanojević zvanično je izjavila da je, posle novog talasa trovanja, naložila inspektorima da ponove kontrolu osumnjičenih preduzeća, posle čega je utvrđeno da "Džersi" i "Stokoimpeks" nisu obustavili rad, dok su "Džervin" i "Venus" poštovali zabranu.

Najavljeno je da će protiv "Džersija" i "Stokoimpeksa" biti podnete prijave za privredni prestup što znači da mogu dobiti maksimalnu kaznu od tri miliona dinara.

Direktor "Džersija" Saša Petrović izjavio je novinarima da su optužbe iz Ministarstva neosnovane. Kategorično tvrdi da su prekinuti oni proizvodni procesi koji stvaraju otpadne vode, ali da se u "Džersiju" radi na prijemu i hlađenju mleka i sušenju sira. On takođe tvrdi da je uzorak iz šahta "Džersijeve" kanalizacije, kada je otkriven povećan amonijak, nepravilno uzet. Navodno, uzeta je "čista surutka", koja nije oticala prema Timoku.

Direktor zaječarskog Zavoda za javno zdravlje dr Ljubiša Đorđević je rekao da su stručnjaci ovog zavoda zimus u reci izmerili koncentraciju amonijaka i do 50 puta veću od dozvoljenih vrednosti, ali tada je vodostaj bio neuporedivo viši i nije bilo tropskih vrućina.

Ovakva izjava stručnjaka trebalo bi da znači da je na tragediju sigurno uticala i suša koja je Timok u knjaževačkoj niziji pretvorila u baru. Predsednik knjaževačke opštine Gradimir Živković, veterinar po struci, kaže da do tragedije na Timoku ne bi došlo da je izgrađena akumulacija u blizini, kako je planirano, koja bi u ovakvim prilikama, posebnim prelivnim sistemom, snabdevala Timok svežom vodom. Ali, nije bilo novca ni za tu akumulaciju, ni za sistem za prečišćavanje otpadnih voda iz knjaževačke gradske kanalizacije. Samo za izgradnju takvog sistema potrebno je oko pet miliona evra, a mala i siromašna knjaževačka opština, godinama na začelju u Srbiji po zaradama zaposlenih, nije kadra za takav poduhvat.