Одстрел без пресуде

Две изјаве савезног министра унутрашњих послова Волфганга Шојблеа у Берлину подстакле су расправе незапамћених размера у најширој немачкој јавности. Тема – покушај устоличења својеврсне, полицијске диктатуре, све под плаштом борбе против тероризма.

Министар је наложио надлежним ресорима, на интерној конференцији, да размотре могућности покретања иницијативе за измену уставног закона – у домену где се постојећи регулативи негативно одражавају на борбу против тероризма. Уочи минулог викенда обратио се и широј јавности, у интервјуу недељнику "Шпигл". "Сумњива лица требало би груписати у више категорија, према степену потенцијалне претње", појаснио је, размишљајући које би мере поспешиле ефикасност антитерористичких одреда – судска и полицијска забрана коришћења Интернета и мобилних телефона, интернирање особа, и под недоказаном сумњом, на неодређено време, у специјалним логорима. "Бритку оштрицу правде" представљало би овлашћење за одстрел опаких, или потенцијално опасних терориста...

Озваничење старе праксе

Наслућујући протесте, министар Шојбле је истакао да би се мера планираног усмрћивања терориста само у теорији односила на овлашћења безбедносних служби у земљи – превасходно би регулисала улогу немачких војника у мировним мисијама: "... Ако би се наши савезници одлучили да у ракетном нападу разоре склониште Бин Ладена и лише га живота, јасно је да би акција одређивања циља и навођења пројектила припала нашим пилотима..."

Додајући да непостојећа законска овлашћења утичу на морал при извршењу конкретних задатака, подгрејао је спекулације да су војска и безбедносне службе кршиле закон и устав у мисијама од Србије, преко Ирака до Авганистана.

Подсећања ради, улога немачке борбене авијације у бомбардовању Варварина до данас није разјашњена. Сумња се да је НАТО дејствовао по циљевима које су претходно одредили – Немци. Улога немачких обавештајаца у лоцирању циљева у Ираку годинама је предмет расправа и истрага, које, наравно, нису донеле резултате. Сумње и оптужбе лансиране су и у вези са немачким доприносом мировној мисији у Авганистану. Ни овде нема конкретних доказа.

Представници свих парламентарних странака, осим владајуће Уније канцелара Ангеле Меркел, оштро су критиковали министров наум. Меркелова је јуче поручила да су у борби против тероризма недопустиве блокаде или забране идеја које би могле да допринесу безбедности – ма колико окрутне биле.

Коалициони партнери у влади, социјалдемократи, истакли су да усмерено усмрћивање, без судског утврђивања кривице, представља повратак у средњи век. Вођа парламентарне фракције социјалдемократа Петер Штрук подсетио је да је бивши генерални секретар Кофи Анан осудио Израел због планског убиства Абда ал Азиза 17. априла 2004. године.

Пракса четвртог рајха

Прецизнији су били представници опозиције, председавајући зелених Клаудија Рот је истакла: "Реч је о пракси која би могла да постане копија Гвантанама."

Подржани од Левице и либерала, зелени су констатовали: "Ако би размишљања министра Шојблеа била реализована, Немачка би постала опасно место по свакога ко, макар у начелу, оспорава сврсисходност и оправданост пакета мера названог борба против тероризма. Довољна би била сумња да је неко терориста, или потенцијални терориста, или симпатизер, па да заврши у затвору без судске пресуде, или да буде лишен живота.

Најоштрији критичари су упоредили министрове иступе у јавности са покушајима устоличења праксе која би била достојна – четвртог рајха.

Истини на вољу, министар Волфганг Шојбле није се угледао на нацистичке претке. Темеље евентуалним изменама закона поставио је 1985. године правни научник, професор Гинтер Јакобс. Објашњавајући разлику између казненог закона за грађане и оног намењеног непријатељима, Јакобс је у духу Имануела Канта установио: "Ко не прихвата државни поредак, или га сузбија, губи грађанска права, заслужује да буде прогањан свим средствима којима држава располаже."

--------------------------------------------------------------------------

Демонстрант мртав – 1:0 за нас

Пред судом у Ђенови појавили су се нови докази који терете припаднике специјалне италијанске полиције за непојмљиву бруталност, испољену у обрачуну са антиглобалистима, у време одржавања самита Г-8 у Ђенови 2001. године. Адвокати жртава презентирали су снимке полицијске радио-комуникације. У једном обраћању, жена полицајац извештава са места где је хицем у главу усмрћен демонстрант Карло Ђулијани (фотографија из "Политикине" архиве): "Сву ту багру би требало побити... Један је већ мртав, дакле 1:0 за нас." Подсећања ради, италијанска полиција масакрирала је на стотине демонстраната, али доказа који би довели до осуде виновника до недавно није било. Тек прошлог месеца, после детаљног признања једног саучесника у масакру, правосуђе је стекло шансу да процес приведе крају.