Odstrel bez presude

Dve izjave saveznog ministra unutrašnjih poslova Volfganga Šojblea u Berlinu podstakle su rasprave nezapamćenih razmera u najširoj nemačkoj javnosti. Tema – pokušaj ustoličenja svojevrsne, policijske diktature, sve pod plaštom borbe protiv terorizma.

Ministar je naložio nadležnim resorima, na internoj konferenciji, da razmotre mogućnosti pokretanja inicijative za izmenu ustavnog zakona – u domenu gde se postojeći regulativi negativno odražavaju na borbu protiv terorizma. Uoči minulog vikenda obratio se i široj javnosti, u intervjuu nedeljniku "Špigl". "Sumnjiva lica trebalo bi grupisati u više kategorija, prema stepenu potencijalne pretnje", pojasnio je, razmišljajući koje bi mere pospešile efikasnost antiterorističkih odreda – sudska i policijska zabrana korišćenja Interneta i mobilnih telefona, interniranje osoba, i pod nedokazanom sumnjom, na neodređeno vreme, u specijalnim logorima. "Britku oštricu pravde" predstavljalo bi ovlašćenje za odstrel opakih, ili potencijalno opasnih terorista...

Ozvaničenje stare prakse

Naslućujući proteste, ministar Šojble je istakao da bi se mera planiranog usmrćivanja terorista samo u teoriji odnosila na ovlašćenja bezbednosnih službi u zemlji – prevashodno bi regulisala ulogu nemačkih vojnika u mirovnim misijama: "... Ako bi se naši saveznici odlučili da u raketnom napadu razore sklonište Bin Ladena i liše ga života, jasno je da bi akcija određivanja cilja i navođenja projektila pripala našim pilotima..."

Dodajući da nepostojeća zakonska ovlašćenja utiču na moral pri izvršenju konkretnih zadataka, podgrejao je spekulacije da su vojska i bezbednosne službe kršile zakon i ustav u misijama od Srbije, preko Iraka do Avganistana.

Podsećanja radi, uloga nemačke borbene avijacije u bombardovanju Varvarina do danas nije razjašnjena. Sumnja se da je NATO dejstvovao po ciljevima koje su prethodno odredili – Nemci. Uloga nemačkih obaveštajaca u lociranju ciljeva u Iraku godinama je predmet rasprava i istraga, koje, naravno, nisu donele rezultate. Sumnje i optužbe lansirane su i u vezi sa nemačkim doprinosom mirovnoj misiji u Avganistanu. Ni ovde nema konkretnih dokaza.

Predstavnici svih parlamentarnih stranaka, osim vladajuće Unije kancelara Angele Merkel, oštro su kritikovali ministrov naum. Merkelova je juče poručila da su u borbi protiv terorizma nedopustive blokade ili zabrane ideja koje bi mogle da doprinesu bezbednosti – ma koliko okrutne bile.

Koalicioni partneri u vladi, socijaldemokrati, istakli su da usmereno usmrćivanje, bez sudskog utvrđivanja krivice, predstavlja povratak u srednji vek. Vođa parlamentarne frakcije socijaldemokrata Peter Štruk podsetio je da je bivši generalni sekretar Kofi Anan osudio Izrael zbog planskog ubistva Abda al Aziza 17. aprila 2004. godine.

Praksa četvrtog rajha

Precizniji su bili predstavnici opozicije, predsedavajući zelenih Klaudija Rot je istakla: "Reč je o praksi koja bi mogla da postane kopija Gvantanama."

Podržani od Levice i liberala, zeleni su konstatovali: "Ako bi razmišljanja ministra Šojblea bila realizovana, Nemačka bi postala opasno mesto po svakoga ko, makar u načelu, osporava svrsishodnost i opravdanost paketa mera nazvanog borba protiv terorizma. Dovoljna bi bila sumnja da je neko terorista, ili potencijalni terorista, ili simpatizer, pa da završi u zatvoru bez sudske presude, ili da bude lišen života.

Najoštriji kritičari su uporedili ministrove istupe u javnosti sa pokušajima ustoličenja prakse koja bi bila dostojna – četvrtog rajha.

Istini na volju, ministar Volfgang Šojble nije se ugledao na nacističke pretke. Temelje eventualnim izmenama zakona postavio je 1985. godine pravni naučnik, profesor Ginter Jakobs. Objašnjavajući razliku između kaznenog zakona za građane i onog namenjenog neprijateljima, Jakobs je u duhu Imanuela Kanta ustanovio: "Ko ne prihvata državni poredak, ili ga suzbija, gubi građanska prava, zaslužuje da bude proganjan svim sredstvima kojima država raspolaže."

--------------------------------------------------------------------------

Demonstrant mrtav – 1:0 za nas

Pred sudom u Đenovi pojavili su se novi dokazi koji terete pripadnike specijalne italijanske policije za nepojmljivu brutalnost, ispoljenu u obračunu sa antiglobalistima, u vreme održavanja samita G-8 u Đenovi 2001. godine. Advokati žrtava prezentirali su snimke policijske radio-komunikacije. U jednom obraćanju, žena policajac izveštava sa mesta gde je hicem u glavu usmrćen demonstrant Karlo Đulijani (fotografija iz "Politikine" arhive): "Svu tu bagru bi trebalo pobiti... Jedan je već mrtav, dakle 1:0 za nas." Podsećanja radi, italijanska policija masakrirala je na stotine demonstranata, ali dokaza koji bi doveli do osude vinovnika do nedavno nije bilo. Tek prošlog meseca, posle detaljnog priznanja jednog saučesnika u masakru, pravosuđe je steklo šansu da proces privede kraju.