Оставка после пресуде Легији

Коначна пресуда Милораду Улемеку Легији и Бранку Берчеку за убиство Ивана Стамболића и покушај атентата на Вука Драшковића биће потписана без обзира на то што је председавајућа већа Врховног суда Србије у трећем степену судија Милена Инић-Дрецун поднела захтев за разрешење са судијске функције. Писмени отправак пресуде, како је "Политици" речено у Врховном суду Србије, потписаће нови председник судског већа.
– С обзиром на то да је судија Милена Инић-Дрецун поднела захтев за разрешење, она нема право да потпише пресуду – објаснила је за "Политику" Весна Дабић, портпарол Врховног суда Србије. Додала је да ће то урадити њен заменик који ће бити нови председник већа не прецизирајући о коме се ради.

Према незваничним информацијама, приликом формирања седмочланог већа, које је одлучивало по жалбама на другостепену пресуду којом су Улемек и Берчек осуђени на по 40 година затвора, за заменика председника већа именован је судија Горан Чавлина. Он је јуче за "Политику" рекао да ће током наредне две недеље бити познато ко је нови председник већа.

– Одлука по жалбама Улемека и Берчека је донета, али немам право да јавно кажем каква је одлука, док она не "изађе из суда", а не може да изађе јер још није ни урађен писмени отправак пресуде. Сви чланови већа, међу којима и судија Милена Инић-Дрецун, потписали су записник о већању и гласању приликом доношења одлуке. Писмени отравак пресуде потписаће седам чланова већа, од којих ће један бити нови, уместо колегинице Дрецун – објаснио је судија Чавлина.

На нашу примедбу да медији увелико објављују информацију да су Улемеку и Берчеку у трећем степену потврђене казне од по 40 година затвора, судија Горан Чавлина каже: "Сви нагађају, а нико не зна суштину. Медији су објавили ту информацију по принципу ако прође – прође".

Заврзлама око "случаја Улемек и Берчек" почела је почетком недеље када је судија Врховног суда Србије Милена Инић-Дрецун поднела Великом персоналном већу овог суда захтев за разрешење са судијске функције и места председавајућег већа које у трећем степену одлучује о казнама за двојицу осуђених за убиство Ивана Стамболића.

– О конкретним разлозима због којих сам поднела захтев за разрешење моћи ћу да говорим тек пошто одлука о пресуди буде експедована из суда – рекла је јуче у разговору за "Политику" судија Милена Инић–Дрецун и додала – кад бих то урадила у овом тренутку одала бих службену тајну. Поднела сам оставку јер ми моја професионална, лична и морална одговорност не дозвољавају да напишем и потпишем пресуду која би била у сукобу са мојом стручном оценом стања ствари у списима. Такође, не бих могла да образлажем оно што је супротно мом професионалном мишљењу.

Судија Милена Инић–Дрецун оценила је као поражавајућу чињеницу да су неки медији њену оставку довели у везу са претњама, јер, како наглашава, њима никада није била изложена.

– Никоме није пало на памет да неко свој посао може да ради у складу са законом и да, зато што мисли да није поступљено по њему, може да поднесе оставку. Заиста ме нико није звао, претио, нити вршио притисак на мене. Колегама нисам конкретно најављивала могућност подношења оставке, јер сам сматрала да би то могло да буде контрапродуктивно – прича Инић-Дрецун.

С обзиром на то да Велико персонално веће ВСС није заказало седницу на којој ће разматрати њен захтев, она ће за месец дана аутоматски бити разрешена са функције. На питање чиме ће се бавити када више не буде судија ВСС, одговара: "Имам неколико опција, а када се ствари стишају, одлучићу шта ћу радити".

После њене изјаве о разлозима оставке, остаје нејасно шта би то могло бити спорно у судском предмету који је Врховни суд већ претресао у другом степену и потврдио пресуду Специјалног суда, што значи да другостепено веће није пронашло никакве "битне повреде Законика о кривичном поступку" нити "погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање". Закон предвиђа да оптужени имају право на жалбу у трећем степену само у случају да је изречена најтежа казна – 40 година затвора. Ово право су искористили Милорад Улемек и Бранко Берчек и поднели жалбу Врховном суду. Трећестепено веће мора бити састављено од судија који нису били чланови другостепеног већа, а цео предмет се разматра поново. Одлука се доноси већином гласова.

Судија Милена Илић-Дрецун је своју каријеру започела као сарадник у Другом општинском тужилаштву у Београду, затим бива изабрана за заменика другог општинског тужиоца у Београду, касније и за заменика окружног тужиоца, а 1995. године изабрана је за заменика републичког тужиоца. За судију Врховног суда Србије именована је 2002. године.

Првостепену пресуду оптуженима за убиство Ивана Стамболића и покушај атентата на Вука Драшковића је 17. јула 2005. година изрекло судско веће Посебног одељења Окружног суда у Београду, којим је председавао судија Драгољуб Албијанић. Годину дана касније, петочлано веће Врховног суда одлучивало је у другом степену по жалбама специјалног тужиоца, бранилаца и окривљених. Том одлуком потврђене су казне од по 40 година затвора Улемеку, као организатору злочина, и Берчеку, као непосредном извршиоцу убиства Ивана Стамболића. Радомиру Марковићу, бившем шефу РДБ, потврђена је укупна казна од 15 година затвора.

Леониду Миливојевићу преиначена је казна са 15 на 30 година затвора. Душану Маричићу Гумару, последњем команданту ЈСО, који је учествовао у убиству Стамболића, казна је смањена са 40 на 30 година. Ненаду Бујошевићу, који је учествовао у оба злочина, казна је са 40 смањена на 35 година. Ненаду Илићу, који је учествовао у атентату у Будви, потврђена је казна од 15 година. Милораду Брацановићу, начелнику безбедности ЈСО у време злочина, оптуженом за непријављивање планирања убиства Стамболића, казна је смањена са четири на две године затвора.