„Страшни” вирус АХ1Н1 постао сезонски грип

Врхунац епидемије грипа може се очекивати крајем фебруара и почетком марта, а до сада, осим једног случаја оболевања у Новом Саду, у Србији још није почело масовно оболевање од овог вируса.

Како објашњава др Драгана Димитријевић, национални координатор за грип Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, потврђен је вирус грипа АХ1Н1 (такозвани нови грип, познат и под неприкладним називом свињски грип), који је сада сезонски код нас и у земљама европског региона, а 2009. године је био пандемијски, када се први пут појавио међу становништвом планете. Најважније особине грипа јесу епидемијско јављање и мутације, као и непредвидивост.

– Грип се јавља сваке јесени и зиме, у виду мањих или већих епидемија, или спорадично. Епидемијски период обично траје од шест до осам недеља. Може бити блага болест без компликација, али и озбиљно обољење које захтева болничко лечење, а може се завршити и смрћу. Већи број оболелих се очекује на основу искустава из претходних сезона током зимских месеци – истиче др Димитријевић.

На питање да ли нам прети већа опасност од вируса, наша саговорница каже да би реч „опасност” заменила изразом „опрез”, јер је неопходна стална брига о сопственом здрављу. Она наглашава да се у већини земаља европског региона региструје ниска активност вируса грипа, да се највећи број оболелих региструје у Португалији, Шпанији и Турској. У окружењу су забележени случајеви оболевања као појединачни и то у Босни и Херцеговини, Хрватској, Румунији и Бугарској. Највећа заштита од грипа се постиже вакцинацијом, а у Србији је до сада у овој сезони цепиво добило 212.018 грађана, што је око 80 одсто од планиране количине вакцине против грипа за сезону 2013/2014. Сезонска тровалентна вакцина се препоручује особама које припадају високоризичним групама, то јест особама с хроничним поремећајима плућног и кардиоваскуларног система, као и метаболичким поремећајима, поремећајима рада бубрега, особама с ослабљеним имунитетом, то јест сваком грађанину старијем од шест месеци, посебно трудницама и гојазним особама, људима старијим од 65 година и запосленима у јавним службама.

– Заштита после вакцинације траје шест до 12 месеци, па је због тога и сталне промене вируса грипа потребна вакцинација сваке године. Многобројна истраживања су показала да имунитет организма после прележане болести опада и да је под утицајем неколико фактора, старости оболелог, здравственог стања... Овакав имунитет је имунитет на само један тип вируса грипа, а знајући да се вируси грипа стално мењају и да је у циркулацији у сезони не један него више вируса грипа, основна препорука јесте не чекати болест, већ је превенирати вакцинацијом – додаје др Димитријевић.

Симптоми се јављају након једног до четири дана од инфекције, у просеку после два дана. Обољење је праћено повишеном телесном температуром, грозницом, главобољом, боловима у грлу, мишићима, зглобовима, општом слабошћу и кашљем. Код деце у склопу клиничких знакова грипа може се јавити мучнина, повраћање или пролив. Особа је заразна један дан пре почетка симптома, када и не зна да је оболела и пет до седам дана после. Код деце, старијих и код особа са ослабљеним имуним системом ова заразност може да се продужи и на дуже од недељу дана после појаве симптома.

 ------------------------------------------------------------

Мере превенције

- Вакцинација

- Избегавање контакта са оболелима и особама сумњивим на обољење, то јест смањите на најмању могућу меру време које проводите у близини људи који су можда болесни

- Избегавати боравак у затвореним просторијама и скупове где се налази велики број људи

- Хигијена дисајних путева (покривање носа и уста приликом кашљања и кијања папирном марамицом коју одмах након употребе треба бацити, а руке опрати водом и сапуном)

- Хигијена руку (што чешће прање руку водом и сапуном, или коришћење влажних марамица на бази алкохола, посебно приликом додиривања очију, носа и уста)

- Проветравање просторија

- Особама са благим обликом болести препоручити изолацију и негу код куће до опоравка, уз максимално ограничавање контаката са људима

- Симптоматска терапија подразумева мировање, надокнаду течности, употребу антипиретика (лекова за снижење повишене телесне температуре), а употреба антивирусних лекова и антибиотика спроводи се само по препоруци лекара.