Бушови кућни фронтови

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 10. јула – Американци се све више слажу с грађанима других земаља у критици политике Беле куће. Најновија овдашња анкета је, слично недавном међународном истраживању, показала да је председник Џорџ Буш све непопуларнији међу сународницима.
По данас објављеним резултатима испитивања јавног мнења, у организацији Галупа и листа "Ју-Ес-Еј тудеј", само 29 одсто испитаника Американаца позитивно оцењује учинак свог лидера. Бушов рејтинг је, произлази из поређења с глобалном анкетом центра Пју, чак нижи на домаћем терену од дозираног поверења израженог му у Италији (30 одсто) и Кини (31).

Било је, додуше, председника САД чији су рад, у појединим тренуцима, суграђани још мање подржавали. Као такви су забележени Хари Труман (22 одсто), Ричард Никсон (24) и Џими Картер (28) чији је мандат окончан 1981, тако да је Бушова непопуларност већа него иједног другог шефа Беле куће у последњих 26 година. "Урушавање" актуелног лидера изгледа, при том, највеће пошто је уживао рекордну подршку од 90 одсто – одмах после атентата терориста 11. септембра 2001. отетим путничким авионима на Њујорк у Вашингтон.

Неслагање са садашњим председником достигло је рекордне размере и поводом главног стратешког ангажмана у проглашеном "глобалном рату против тероризма". Више од 70 одсто испитаника се заложило да главнина америчких трупа буду повучена из Ирака до 1. априла, супротно Бушовом упозорењу да такво орочавање може да "ободри непријатеља". Импозантна већина (62 процента) сматра да војнике тамо није ни требало слати.

Замерке су председнику упућене и за друге ствари. Две трећине анкетираних пребацило му је, на пример, што је свог бившег блиског сарадника Луиса Либија, званог Скутер, ослободио издржавања затворске казне а 53 одсто прогнозира да ће главни проблеми следећег шефа Беле куће бити – рвање с последицама разних Бушових киксева…

Председник је, уједно, запао и у друге кућне фронтове, па и у ланчане мегдане са законодавцима, који у његовој политици такође налазе низ грешака и олакости. Отпор му све чешће пружају не само у парламенту доминантни демократи, него и  његови републиканци који сугеришу да су лидерови поједини потези, поготову у истрајавању на курсу према Ираку, постали баласт за странку па и да умањују изборне изгледе њених председничких и конгресних кандидата.

У току је, међутим, нови двобој између законодавне и извршне власти, који би завађене стране могао да доведе пред – суд. Комитети за правосуђе у оба дома Конгреса послали су обавезујући позив доскорашњим Бушовим сарадницима да сведоче у истрази поведеној поводом назнака да је деветоро јавних тужилаца отпуштено због "политичке неподобности", али је председник прозванима наложио да се не одазову таквом позиву. Представник Беле куће је такву одлуку образложио формулом која извршну власт изузима од обавезе изношења детаља које сматра поверљивим. "Суштински је интерес председника да од сарадника прима искрене савете и да они могу да с председником комуницирају слободно и отворено" – саопштио је Бушов представник, сугеришући да такви разговори имају гарантовану тајновитост.

Доктрину о таквом "изузећу извршне власти" од пропитивања, стручњаци правници сматрају једним од најдвосмисленијих правних концепата – наводи "Њујорк тајмс". Врховни суд је својевремено заузео становиште да председник са сарадницима може да разговара слободно, без бојазни да ће бити приморани да открију садржај конверзације, али да могу да постоје изузеци од тог правила.

Демократи сматрају да се сада баш ради о изузетку, јер је реч о случају у коме је извршна власт, отпуштањем групе јавних тужилаца, угрозила независност правосуђа. Бела кућа пак тврди да би пропитивање, под заклетвом, председникових саветника могло да угрози независност извршне власти.

Сукоб унутар власти се наставља. Као и онај, другачији и жешћи, у Ираку. Па и – као размимоилажења између јавног мнења и званичног курса, који Бела кућа настоји да ублажи тврдњом да се "управљање земљом не заснива на анкетама"…

М. Пантелић