Bušovi kućni frontovi

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 10. jula – Amerikanci se sve više slažu s građanima drugih zemalja u kritici politike Bele kuće. Najnovija ovdašnja anketa je, slično nedavnom međunarodnom istraživanju, pokazala da je predsednik Džordž Buš sve nepopularniji među sunarodnicima.
Po danas objavljenim rezultatima ispitivanja javnog mnenja, u organizaciji Galupa i lista "Ju-Es-Ej tudej", samo 29 odsto ispitanika Amerikanaca pozitivno ocenjuje učinak svog lidera. Bušov rejting je, proizlazi iz poređenja s globalnom anketom centra Pju, čak niži na domaćem terenu od doziranog poverenja izraženog mu u Italiji (30 odsto) i Kini (31).

Bilo je, doduše, predsednika SAD čiji su rad, u pojedinim trenucima, sugrađani još manje podržavali. Kao takvi su zabeleženi Hari Truman (22 odsto), Ričard Nikson (24) i Džimi Karter (28) čiji je mandat okončan 1981, tako da je Bušova nepopularnost veća nego ijednog drugog šefa Bele kuće u poslednjih 26 godina. "Urušavanje" aktuelnog lidera izgleda, pri tom, najveće pošto je uživao rekordnu podršku od 90 odsto – odmah posle atentata terorista 11. septembra 2001. otetim putničkim avionima na Njujork u Vašington.

Neslaganje sa sadašnjim predsednikom dostiglo je rekordne razmere i povodom glavnog strateškog angažmana u proglašenom "globalnom ratu protiv terorizma". Više od 70 odsto ispitanika se založilo da glavnina američkih trupa budu povučena iz Iraka do 1. aprila, suprotno Bušovom upozorenju da takvo oročavanje može da "obodri neprijatelja". Impozantna većina (62 procenta) smatra da vojnike tamo nije ni trebalo slati.

Zamerke su predsedniku upućene i za druge stvari. Dve trećine anketiranih prebacilo mu je, na primer, što je svog bivšeg bliskog saradnika Luisa Libija, zvanog Skuter, oslobodio izdržavanja zatvorske kazne a 53 odsto prognozira da će glavni problemi sledećeg šefa Bele kuće biti – rvanje s posledicama raznih Bušovih kikseva…

Predsednik je, ujedno, zapao i u druge kućne frontove, pa i u lančane megdane sa zakonodavcima, koji u njegovoj politici takođe nalaze niz grešaka i olakosti. Otpor mu sve češće pružaju ne samo u parlamentu dominantni demokrati, nego i  njegovi republikanci koji sugerišu da su liderovi pojedini potezi, pogotovu u istrajavanju na kursu prema Iraku, postali balast za stranku pa i da umanjuju izborne izglede njenih predsedničkih i kongresnih kandidata.

U toku je, međutim, novi dvoboj između zakonodavne i izvršne vlasti, koji bi zavađene strane mogao da dovede pred – sud. Komiteti za pravosuđe u oba doma Kongresa poslali su obavezujući poziv doskorašnjim Bušovim saradnicima da svedoče u istrazi povedenoj povodom naznaka da je devetoro javnih tužilaca otpušteno zbog "političke nepodobnosti", ali je predsednik prozvanima naložio da se ne odazovu takvom pozivu. Predstavnik Bele kuće je takvu odluku obrazložio formulom koja izvršnu vlast izuzima od obaveze iznošenja detalja koje smatra poverljivim. "Suštinski je interes predsednika da od saradnika prima iskrene savete i da oni mogu da s predsednikom komuniciraju slobodno i otvoreno" – saopštio je Bušov predstavnik, sugerišući da takvi razgovori imaju garantovanu tajnovitost.

Doktrinu o takvom "izuzeću izvršne vlasti" od propitivanja, stručnjaci pravnici smatraju jednim od najdvosmislenijih pravnih koncepata – navodi "Njujork tajms". Vrhovni sud je svojevremeno zauzeo stanovište da predsednik sa saradnicima može da razgovara slobodno, bez bojazni da će biti primorani da otkriju sadržaj konverzacije, ali da mogu da postoje izuzeci od tog pravila.

Demokrati smatraju da se sada baš radi o izuzetku, jer je reč o slučaju u kome je izvršna vlast, otpuštanjem grupe javnih tužilaca, ugrozila nezavisnost pravosuđa. Bela kuća pak tvrdi da bi propitivanje, pod zakletvom, predsednikovih savetnika moglo da ugrozi nezavisnost izvršne vlasti.

Sukob unutar vlasti se nastavlja. Kao i onaj, drugačiji i žešći, u Iraku. Pa i – kao razmimoilaženja između javnog mnenja i zvaničnog kursa, koji Bela kuća nastoji da ublaži tvrdnjom da se "upravljanje zemljom ne zasniva na anketama"…

M. Pantelić