Сиротињска инфлација

Пре неки дан Републички завод за статистику, а одмах потом и НБС, славодобитно потврдише оно што се прогнозирало – да је лањски раст инфлације био је свега 2,2 процента. Поприлично мањи него што је НБС, наш чувар здравља динара, планирао за ову годину – четири одсто плус – минус 1,5 процентних поена.

Србија се с тим резултатом први пут после многих деценија сврстала у ред цивилизованих земаља у којима је инфлација, баш као и у ЕУ, око два процента годишње или који промил већа. Руку на срце, стартна позиција није била баш ниска – 12,2 одсто почетком 2013.

Тако смо доказали да инфлација није божја казна, већ економски показатељ свега оног што се дешава у рђаво постављеној економској политици. Како би економисти сликовито рекли – инфлација је као температура у људском организму. Показује да нешто није у реду. Постоје лекови за њено снижавање, али нема трајног излечења без отклањања скривених узрока.

Отуда и питање, да ли је Србија, односно њена овогодишња економска политика, трајније отклонила узроке раста цена како бисмо не само ове, већ на средњи рок (три до пет година) имали инфлацију под контролом. Економисти, опет, тврде, да проблем није у њеном осетном снижавању, већ у одрживости ниске стопе. Отуда и питање – да ли је могуће да и крај ове године испратимо са сличном, ако не истом или мањом, стопом инфлације?

У наредних неколико месеци, из ове перспективе, готово немогуће иако је цела година пред нама. Због чега?

НБС је обелоданила да ускоро очекује умерен раст годишње инфлације и њено постепено приближавање циљу од четири одсто. Зашто?

Порашће регулисане цене, акцизе и ПДВ. Све оно што је, дакле, под директном контролом државе иако ће, гле чуда, „ниски трошкови у производњи хране и ниска агрегатна тражња и даље деловати дезинфлаторно”. У преводу то значи да ће поред нешто јевтиније хране, која нам је због суше и ниског рода вртоглаво подигла инфлацију 2012, слаба куповна моћ грађана хладити притиске на раст цена.

Дешаваће нам се управо оно што и ове године и због чега гувернерка НБС Јоргованка Табаковић не може сасвим да се радује ниској инфлацији. Суочићемо се опет са сиротињском инфлацијом. Падом куповне моћи грађана. Нема шта да покрене привреду. Недостаје, што би економисти опет рекли, платежно способна тражња. Јапанци су се силно обрадовали јесенас када су им цене после дугих година дефлације порасле за непун проценат. Готово да су славили. Почело је нешто да се дешава на тржишту.

Отуда и стрепња да нам недавни суморни виц не постане стварност. Врзма се наш човек по кинеском дућану и када га љубазни Кинез упита шта жели, он тужно одговара – само гледам.