Да ли је смрт девојчице услед гушења могла да се спречи

Поводом смрти шеснаестомесечне бебе Николине Тадић из Гуче, која је преминула због гушења зрном пасуља које јој је доспело у душник, инспектори Министарства здравља обавили су контролу у Општој болници у Чачку и Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој и наложили овим установама да спроведу унутрашњу проверу рада, како би се утврдило да ли су поштоване процедуре лечења. Резултати стручњака у овим болницама биће познати у току следеће недеље, а на основу тога биће донета одлука да ли постоји потреба за даљом истрагом.

У Здравственом центру (ЗЦ) у Чачку, где је дете било довезено и примљено 8. јануара, јуче нико званично није желео да потврди нити оповргне наводе породице Тадић пренете у штампи да је током транспорта од Гуче до Чачка нестало кисеоника у амбулантним колима.

– Оваква дешавања са присуством страног тела у дисајним путевима представљају једно од најстрашнијих и најдраматичнијих догађаја у свакодневном животу. То је са људске стране, а са медицинске, то је једно од најтежих и најкомпликованијих стања за збрињавање и решавање – каже др Мирослав Сретеновић, портпарол чачанског Здравственог центра.

Овај лекар је на питања новинара додао да ће одговор да ли је било довољно кисеоника у боци бити добијен вештачењем и контролом, и да за сада није покренут поступак ни против једног радника Здравственог центра.

Из других извора сазнали смо да је девојчица донета у болницу у Гучи 8. јануара у 12.20 часова и дежурни лекар – педијатар, уочивши симптоме отежаног дисања, одлучио је да дете буде превезено у 22 километра удаљени Чачак амбулантним колима. Лекар је током пута седео поред девојчице и указивао помоћ и дете је одмах по доласку пред Градску болницу у Чачку однето на Одељење интензивне неге, где су лекари тог Одељења утврдили да је реч о гушењу зрном пасуља, које су извадили из дисајних путева. По свему судећи, међутим, ова интервенција је била прекасно изведена. Исте вечери, у 20 часова, девојчица је у стању коме превезена из Чачка у Београд, на Универзитетску дечју клинику где је умрла у ноћи између 13. и 14. јануара.

Иако је недопустиво да у 21. веку санитетска возила која превозе до болница најугроженије пацијенте немају исправне боце са кисеоником, такви случајеви се дешавају, баш као и ситуације да се пацијенти возе од болнице до болнице, јер су у здравственим установама покварени уређаји – бронхоскопи који су неопходни за интервенцију код гушења услед гутања предмета.

– Недопустиво је да у амбулантном возилу нема кисеоника. С друге стране, треба упутити апел свим родитељима да деци до три године не дају ситне предмете које они могу да ставе у уста и аспирирају (удахну у душник). То се дешава када дете стави у уста неки предмет, а затим се смеје, плаче или случајно падне. Ово није први случај да дете изгуби живот због тога што је прогутало неки предмет који је доспео у плућа. То је секунда, а трагедија се деси. Малој деци до треће године не треба давати кикирики, орахе, кокице, леблебије... Када дете аспирира рецимо пасуљ, он набубри, заглави дисајне путеве и долази до гушења. Најважније је што пре стићи до болнице. Бронхоскопија је једина метода којом се поставља дијагноза да ли има страног тела у плућима или не и једина метода којом се вади предмет. На ОРЛ клиници у Нишу месечно имамо по неколико случајева вађења страних тела из плућа – наглашава професор др Душан Милисављевић, специјалиста оториноларингологије (ОРЛ) и председник Одбора за здравље и породицу Скупштине Србије.

Он додаје да ће тек обдукциони налаз показати шта се заиста догодило у поменутом случају у којем је живот изгубила шеснаестомесечна Николина.

--------------------------------------------------------

Најугроженији малишани до треће године

У Америци годишње умре око 3.000 малишана од прве до треће године због гутања предмета који се заглаве у дисајним путевима, а стручњаци напомињу да је код нас боља ситуација, мада прецизне евиденције о броју страдалих нема. Метални новац, делови играчака, зрневље, делови хране само су неки предмети које ОРЛ стручњаци ваде из дисајних путева пацијената. За лекаре је страно тело све осим ваздуха.

--------------------------------------------------------

Санитетско возило опрема здравствена установа

Поред надзора којима подлежу санитетска возила у складу са Законом о безбедности саобраћаја на путевима, инспекцијске службе Министарства здравља сутакође задужене за контролу санитетских возила. У овој институцији напомињу да произвођач сам треба да декларише производ, што значи да мора и да одређује обавезну опрему коју свако санитетско возило мора да поседује.

– Према потреби и здравственом стању пацијента, здравствена установа опрема санитетско возило и додатном опремом. Према Закону о здравственој заштити предвиђена је казна од 300.000 до 1.000.000 динара за прекршај здравствене установе уколико не обезбеди ближе услове у погледу опреме. Новчана казна од 100.000 до 500.000 динара предвиђена је и за прекршај здравственог радника уколико не обезбеди стално доступан санитетски превоз – кажу у Министарству здравља.