Хезболах ојачан ратом у Либану

Од специјалног извештача Ројтерса
Ајта ал Шааб – Био је добар ђак, помагао је оцу у киоску са сендвичима, водио продавницу бицикала и још налазио времена да се обучава са локалним герилцима из Хезболаха у овом селу на граници Либана са Израелом.

Родитељи Шадија Саада у жалости су за својим 19-годишњим сином, који је погинуо у прошлогодишњем 34-дневном рату против Израела, али кажу да се поносе оним што је он урадио и да су спремни да његовом млађем брату дозволе да се придружи "Исламском отпору" чим заврши средњу школу. "Желим само да прво матурира", каже Хани Саад, пребирајући прстима по плавој бројаници у својој кући у Ајта ал Шаабу, селу које је претрпело неке од најтежих борби током рата.

"И ја ћу се борити ако се Израелци врате. Они су умерене људе претворили у људе који их мрзе. Хоћу да осветим мог сина. Хоћу да пијем крв Израелаца, не само да их убијам", додаје овај 42-годишњак проседе косе.

Те речи лако излазе из његових уста и не узбуђују његову жену Зејнаб, чије су благо лице и плаве очи уоквирени црном марамом. "Хајдар је сада на половини средње школе и хоће да се прикључи покрету отпора чим је заврши. Одабрао је да иде путем свог брата", објашњава мајка петоро деце.

Шади је један од 270 "мученика" из Хезболаха убијених током сукоба који је избио пошто су шиитски герилци заробили два израелска војника у упаду преко границе близу Ајта ал Шааба – и кроз ово село их 12. јула одвели даље. Он чак није био ни стални борац. Хезболах се снажно ослањао на повремене ратнике какав је био Шади, који су жестоко бранили своје градове и села кад је израелска војска ушла у Либан.

Око 1.200 људи убијено је у Либану, заједно са 158 Израелаца, углавном војника, мада су у ракетним нападима Хезболаха на север Израела погинула 43 цивила. 

Шадијево младо лице гледа са постера Хезболаха на прозору продавнице сендвича његовог оца. "Ми смо ваше искрено обећање", пише на слогану којим се обележава његова смрт – подсећање на завет вође Хезболаха Саједа Хасана Насралаха да ће натерати Израел да ослободи Либанце из израелских затвора. Две стране се још нису договориле о замени затвореника.

Шадија су родитељи уписали у школу коју у суседном селу Рмеиш воде хришћанске монахиње – његова слика у оделу за матуру и са капом на глави стоји на истакнутом месту на зиду њихове дневне собе. Оданост ове шиитске породице Хезболаху изгледа као да је више укорењена у одбрани националног осећаја него у поистовећивању са идеологијом те герилске групе, коју надахњује Иран.

"Шта је Хезболах? То је само име. Покрет отпора постоји само због тога што ми немамо војску која би нас бранила", каже Саад. "Чим се направи права либанска војска, ја ћу први спречити свог сина да се прикључи покрету отпора."

После прошлогодишњег примирја, око 15.000 либанских војника пребацило се на југ, уз проширену мировну мисију УН, док је Хезболах пристао да склони своје оружје са видика. Осим свакодневних израелских обавештајних летова преко Либана, граница је од тада релативно мирна. Међутим, ретки су јужњаци који верују да би их Унифил или слабо опремљена војска одбранили ако поново избију сукоби.