Hezbolah ojačan ratom u Libanu

Od specijalnog izveštača Rojtersa
Ajta al Šaab – Bio je dobar đak, pomagao je ocu u kiosku sa sendvičima, vodio prodavnicu bicikala i još nalazio vremena da se obučava sa lokalnim gerilcima iz Hezbolaha u ovom selu na granici Libana sa Izraelom.

Roditelji Šadija Saada u žalosti su za svojim 19-godišnjim sinom, koji je poginuo u prošlogodišnjem 34-dnevnom ratu protiv Izraela, ali kažu da se ponose onim što je on uradio i da su spremni da njegovom mlađem bratu dozvole da se pridruži "Islamskom otporu" čim završi srednju školu. "Želim samo da prvo maturira", kaže Hani Saad, prebirajući prstima po plavoj brojanici u svojoj kući u Ajta al Šaabu, selu koje je pretrpelo neke od najtežih borbi tokom rata.

"I ja ću se boriti ako se Izraelci vrate. Oni su umerene ljude pretvorili u ljude koji ih mrze. Hoću da osvetim mog sina. Hoću da pijem krv Izraelaca, ne samo da ih ubijam", dodaje ovaj 42-godišnjak prosede kose.

Te reči lako izlaze iz njegovih usta i ne uzbuđuju njegovu ženu Zejnab, čije su blago lice i plave oči uokvireni crnom maramom. "Hajdar je sada na polovini srednje škole i hoće da se priključi pokretu otpora čim je završi. Odabrao je da ide putem svog brata", objašnjava majka petoro dece.

Šadi je jedan od 270 "mučenika" iz Hezbolaha ubijenih tokom sukoba koji je izbio pošto su šiitski gerilci zarobili dva izraelska vojnika u upadu preko granice blizu Ajta al Šaaba – i kroz ovo selo ih 12. jula odveli dalje. On čak nije bio ni stalni borac. Hezbolah se snažno oslanjao na povremene ratnike kakav je bio Šadi, koji su žestoko branili svoje gradove i sela kad je izraelska vojska ušla u Liban.

Oko 1.200 ljudi ubijeno je u Libanu, zajedno sa 158 Izraelaca, uglavnom vojnika, mada su u raketnim napadima Hezbolaha na sever Izraela poginula 43 civila. 

Šadijevo mlado lice gleda sa postera Hezbolaha na prozoru prodavnice sendviča njegovog oca. "Mi smo vaše iskreno obećanje", piše na sloganu kojim se obeležava njegova smrt – podsećanje na zavet vođe Hezbolaha Sajeda Hasana Nasralaha da će naterati Izrael da oslobodi Libance iz izraelskih zatvora. Dve strane se još nisu dogovorile o zameni zatvorenika.

Šadija su roditelji upisali u školu koju u susednom selu Rmeiš vode hrišćanske monahinje – njegova slika u odelu za maturu i sa kapom na glavi stoji na istaknutom mestu na zidu njihove dnevne sobe. Odanost ove šiitske porodice Hezbolahu izgleda kao da je više ukorenjena u odbrani nacionalnog osećaja nego u poistovećivanju sa ideologijom te gerilske grupe, koju nadahnjuje Iran.

"Šta je Hezbolah? To je samo ime. Pokret otpora postoji samo zbog toga što mi nemamo vojsku koja bi nas branila", kaže Saad. "Čim se napravi prava libanska vojska, ja ću prvi sprečiti svog sina da se priključi pokretu otpora."

Posle prošlogodišnjeg primirja, oko 15.000 libanskih vojnika prebacilo se na jug, uz proširenu mirovnu misiju UN, dok je Hezbolah pristao da skloni svoje oružje sa vidika. Osim svakodnevnih izraelskih obaveštajnih letova preko Libana, granica je od tada relativno mirna. Međutim, retki su južnjaci koji veruju da bi ih Unifil ili slabo opremljena vojska odbranili ako ponovo izbiju sukobi.