Нови Стадион „Ташмајдан” до краја године

Стадион „Ташмајдан”, заштићени споменик културе у оквиру целине Стари Београд, подигнут пре шест деценија, биће отворен до краја ове године. Прва фаза обнове биће завршена за два месеца, најављује Никола Никодијевић, члан привременог органа.

Али, ни после више од две године, колико траје реконструкција комплекса у срцу града, још нема одговора на питање којом врстом материјала ће бити обложене трибине. У игри су својевремено били брачки камен, чиме би било уважено оригинално решење, затим мермер из Аранђеловца, али је било речи и о томе да седишта треба пресвући белим бетоном, чему су се успротивили стручњаци Завода за заштиту споменика културе, јер нису поштовани услови које је завод прописао.

– На столу имамо неколико опција, али се за сада не бих изјашњавао о њима. Ускоро ће бити донета одлука о финалној обради трибина. Увелико се тражи најбоље решење којим ће бити испуњени услови завода, а водиће се рачуна и о томе да се изабрани материјал уклопи у амбијенталну целину Ташмајданског масива. То мора бити квалитетан материјал који ће бити постојан у наредних неколико деценија, али и једноставан за одржавање. Наравно, битан фактор је и цена – поручио је Владета Митровић, помоћник директора Агенције за инвестиције и становање Београда.

Сем завршне обраде трибина, у току друге фазе обнове која стартује 31. марта, између осталог биће комплетиран простор испод трибина, намењен комерцијално-спортским садржајима, као и билетарница и прилазни платои из Улице Илије Гарашанина.

– Остају радови на стени Ташмајданског масива према улици Илије Гарашанина са које смо већ уклонили вегетацију и стабилизовали га. Стена је заштићена и од атмосферских утицаја, али је у међувремену искрсао нови проблем – на врху се појавио надслој земље који би по оцени стручњака могао да постане нестабилан и доведе до одрона. Да се то не би десило, ушли смо у поступак избора извођача радова који би санацију требало да отпочне у фебруару – најављује Митровић, додајући да ће за тај посао из касе градабити издвојено додатних 2,3 милиона динара. Иначе, уговорена вредност обнове стадиона, који ће у новом руху моћи да прими 10.500 гледалаца, износи 646.867.307 динара. 

----------------------------------------------

Могућ и брачки камен

На питање „Политике” да ли постоји могућност да на ташмајданске трибине буде уграђен првобитно планирани брачки камен (прва тура плоча испоручена је још у октобру 2012), у агенцији за инвестиције су одговорили – „могуће је”. Својевремено се спекулисало да је инвеститор дигао руке од кречњака са Брача, јер за набавку овог камена из Хрватске није било довољно новца. Било је и оних који су мислили да је победило мишљење грађевинских стручњака који су све време упозоравали да је избор брачког кречњака лоша замисао, јер се показало да није толико отпоран на кишу, влагу, снег и ветрове. Неки су били уверени да је инвеститор одустао због притиска јавности да се за обнову стадиона искористи искључиво камен домаћег порекла.

----------------------------------------------

Од хокеја до шпанске кориде

Од 1953. до 1977. године, у зимским месецима стадион се користио за хокеј и клизање на леду. Угостио је и међународна спортска такмичења – ту је 1954. одржано Европско првенство за кошаркашице и прво Светско првенство у рукомету за жене 1957, када је Југославија освојила бронзану медаљу. Tениска репрезентација играла је на Стадиону „Ташмајдан” мечеве Дејвис купа 1956. године. У богатој историји одржани су још неки веома занимљиви догађаји, попут шпанске корида и аутомобилске фудбалске утакмице популарним „фићама”, као и на десетине незаборавних концерата.