Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сиријске Маркале

Сиријске Маркале
Због оптужби за напад хемијским оружјем Сирији претили ваздушни удари Запада: посета жртвама напада (Фото Ројтерс)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Америчка флота у водама Средоземног мора прошлог лета је била спремна да крстарећим ракетама бомбардује Сирију, после закључка обавештајних служби САД да је Башар ел Асад употребио хемијско оружје против побуњеника и тиме прешао „црвену линију” коју му је поставио Вашингтон.

Нова америчка (и НАТО) интервенција на Блиском истоку избегнута је у последњи час, захваљујући дипломатском маневру Русије, а управо се испоставља да разлог за њу по свој прилици није постојао.

Тим експерата за оружје који се ове недеље састао у Вашингтону закључио је да су ракете са бојним отровом сарином којима је извршен напад на дамаско предграђе Замалка имале прекратак домет да би могле да буду испаљене из средишта режимских снага, па чак и са њихове крајње периферије.

У студији насловљеној „Могуће импликације погрешних обавештајних анализа САД о нападу нервним гасом 21 августа 2013”, урађеној под кровом Масачусетс института за технологију (МИТ), констатује се да су за напад коришћене артиљеријске ракете „град” са надограђеним канистерима напуњеним бојним отровом, чији је максимални домет могао да буде око два километра.

Мапе које су после напада приказиване у Вашингтону показују, међутим, да је најближа граница територије под контролом владиних снага од места удара тих ракета удаљена 5,79 километара, па да према томе нема ни теоретских шанси да су лансиране оданде.

Аутори студије су Ричард Лојд, бивши инспектор УН за оружје, сада сарадник „Тесла лабораторија”, приватне консултанске фирме из Арлингтона (предграђе Вашингтона) која је кооперант Пентагона, и Теодор Постол, професор науке, технологије и националне безбедносне политике МИТ-а.

Обојица наглашавају да њихови налази нису доказ да су напад извели побуњеници, већ да само показују како у летос изнетим аргументима за војну интервенцију нема „основног разумевања” шта се тамо догодило.

Они, како пише портал медијске куће „Меклачи њузпејперс”, оспоравају и доказ којим се послужио државни секретар Џон Кери – сателитске фотографије које показују места удара, с обзиром на то да је количина експлозива за детонацију бојних отрова толико мала да сателитске камере не могу да региструју кратере које те ракете остављају.

Извештај ових експерата поставља и питање да ли је Обамина влада злоупотребила обавештајне информације на сличан начин као што је то учинила она председника Буша, када је као разлог за започињање рата са Ираком навела обавештајне анализе по којима Садам Хусеин има оружје за масовно уништење, које није пронађено ни кад је Ирак потпуно окупиран.

Напад хемијским оружјем у Сирији, међутим, много више подсећа на инцидент у Маркалама током грађанског рата у Босни и Херцеговини, када је ракетни напад на тамошњу пијацу приписан снагама босанских Срба, упркос техничким експертизама које су доказивале да то није могуће.

У оба случаја неспорно је само једно: да је у „маглама рата” могуће свашта.

 ----------------------------------------------------------------------

Чувари америчких ракета варали на тестовима

Вашингтон –Америчко ратно ваздухопловство је управо обелоданило озбиљан скандал у коме су 34 од 190 официра у чину поручника и капетана, задужених за надзор ракета са нуклерним оружјем, осумњичени да су варали на тестовима провере њихових способности за посао у којем свака грешка може да изазове глобалну катастрофу.

Они су електронски једни другима откривали питања и одговоре у редовној месечној провери њихове способности да реагују у различитим ситуацијама и задацима, укључујући и примену процедуре за лансирање. Тврди се, међутим, да безбедност ракетних система ни у једном моменту није била угрожена. Осумњичени су суспендовани, а варање на тестовима је откривено током истраге о сумњама да поједини официри на овим дужностима користе наркотике.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.