Власт још ћути, опозиција призива изборе

Као и до сада, функционери владајућих странака јуче нису желели ништа да говоре о могућности одржавања ванредних парламентарних избора које ће, како је јуче „Политика” објавила, председник Србије Томислав Николић највероватније расписати 29. јануара. То је последњи дан када они морају бити расписани да би се одржали истовремено када и београдски – 16. марта.

Члан Председништва Српске напредне странке и министар правде Никола Селаковић објаснио је јуче да ће, кад је о тој теми реч, сачекати званичан став своје странке. „Уверен сам да ће СНС изаћи са јасним ставом у наредном периоду. Ја као страначки функционер који зна страначку хијерархију, знам за ред и у овом случају сачекаћу одговор своје странке”, казао је Селаковић, а преноси Танјуг.

Осврћући се на могућност и најаве да би у Србији ускоро могли бити одржани превремени избори, министар без портфеља Александар Вулин је само рекао да је неспорно да ће Срби на КиМ моћи да гласају на тим изборима ако их председник Републике Томислав Николић распише. Вулин, који је и лидер Покрета социјалиста, упитан да прокоментарише најаве медија да ће Николић 29. јануара расписати ванредне парламентарне изборе, рекао је да је та странка лојалан коалициони партнер Српске напредне странке и да ће се понашати у складу са тим.

Шеф посланичке групе СНС Зоран Бабић је за исту агенцију рекао да реформске законе и мере, да би успели, мора да промовише, доноси и предлаже неко у кога грађани имају највише поверења и ко има највећу специфичну тежину у друштву. То је, како је рекао, први потпредседник владе и лидер напредњака Александар Вучић.

„Са друге стране, наредна влада мора да има већи капацитет и подршку у парламенту него што је то сада”, сматра Бабић, који иначе није говорио о могућности ванредних избора.

Ако председник Србије Томислав Николић крајем јануара распише ванредне парламентарне изборе, биће то четврти ванредни избори од демократских промена 2000. године. Од пада режима Слободана Милошевића у Србији парламентарни избори су пет пута организовани. Ванредни су одржани 2000, 2003. и 2008. године, а редовни 2007. и 2012. године, подсећа Бета.

Према Закону о избору народних посланика, председник републике може на образложени предлог владе да распусти Народну скупштину. Истовремено са указом о распуштању Народне скупштине председник Србије расписује изборе за народне посланике, тако да се избори окончају најкасније за 60 дана од дана расписивања.

Николић је, према Закону о председнику, у обавези да у року од 72 сата донесе указ којим на образложен предлог владе распушта парламент или да владу и јавност обавести о томе да не прихвата предлог владе.

И док представници власти још ћуте, опозиција отворено призива изборе. Потпредседник Либерално-демократске партије Бојан Ђурић сматра да су за Србију кључне реформе у економији и социјалном систему и тврди да њих не може бити без ванредних парламентарних избора.

Одлагање реформи, како тврди, много је скупље од одржавања ванредних избора, јер како објашњава, избори би коштали око десет милиона евра, што је једнако седмодневном одлагању реформи у „Србијагасу” или тродневном у ПИО фонду.

„Ако ме питате да ли сам за то да идемо брзо на изборе и да одмах од априла или почетка маја почнемо уштеде и реформе у ПИО фонду, здравственом фонду, „Железницама”, „Србијагасу” и тако до краја године уштедимо стотине милиона евра, и да с друге стране потрошимо 10 милиона евра на изборе, ја сам за изборе”, рекао је Ђурић за Танјуг.

И Уједињени региони Србије (УРС) сматрају да су Србији потребни избори, како би што пре била успостављена јасна економска политика, изјавио је јуче члан Председништва УРС-а Мирослав Чучковић који сматра да Министарство привреде води „погубну економску политику”.

------------------------------------------

Ненадић: Законским мерама спречити корупцију у предизборној кампањи

Програмски директор те невладине организације Немања Ненадић је рекао да је „Транспарентност Србије” још пре неколико месеци упозорила да је неопходно донети низ законских мера како предизборна кампања за београдске и остале изборе који се најављују не би постала извориште корупције.

Он је, како преноси Танјуг, рекао и да у протеклом периоду ништа није урађено и да су сви проблеми остали, почевши од нерешеног питања злоупотребе службеног положаја и јавних ресурса до куповине одборника у претходним кампањама.

Према његовим речима, још није познато да ли ће у Скупштини Србије бити формиран надзорни одбор који ће контролисати начин трошења средстава и располагања јавним ресурсима током предизборне кампање. „Транспарентност Србије” је у октобру прошле године упозорила да је неопходно изменама закона и другим мерама обезбедити да изборна кампања не постане поприште корупције и злоупотребе јавних ресурса, као што је то била пракса.

Та невладина организација сматра да је у том циљу неопходно прецизирати норме у Закону о финансирању политичких активности, нарочито у областима које су се на прошлим изборима показале као спорне – плаћање трошкова након кампање, кредите, хуманитарне активности странака...