Vlast još ćuti, opozicija priziva izbore

Kao i do sada, funkcioneri vladajućih stranaka juče nisu želeli ništa da govore o mogućnosti održavanja vanrednih parlamentarnih izbora koje će, kako je juče „Politika” objavila, predsednik Srbije Tomislav Nikolić najverovatnije raspisati 29. januara. To je poslednji dan kada oni moraju biti raspisani da bi se održali istovremeno kada i beogradski – 16. marta.

Član Predsedništva Srpske napredne stranke i ministar pravde Nikola Selaković objasnio je juče da će, kad je o toj temi reč, sačekati zvaničan stav svoje stranke. „Uveren sam da će SNS izaći sa jasnim stavom u narednom periodu. Ja kao stranački funkcioner koji zna stranačku hijerarhiju, znam za red i u ovom slučaju sačekaću odgovor svoje stranke”, kazao je Selaković, a prenosi Tanjug.

Osvrćući se na mogućnost i najave da bi u Srbiji uskoro mogli biti održani prevremeni izbori, ministar bez portfelja Aleksandar Vulin je samo rekao da je nesporno da će Srbi na KiM moći da glasaju na tim izborima ako ih predsednik Republike Tomislav Nikolić raspiše. Vulin, koji je i lider Pokreta socijalista, upitan da prokomentariše najave medija da će Nikolić 29. januara raspisati vanredne parlamentarne izbore, rekao je da je ta stranka lojalan koalicioni partner Srpske napredne stranke i da će se ponašati u skladu sa tim.

Šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić je za istu agenciju rekao da reformske zakone i mere, da bi uspeli, mora da promoviše, donosi i predlaže neko u koga građani imaju najviše poverenja i ko ima najveću specifičnu težinu u društvu. To je, kako je rekao, prvi potpredsednik vlade i lider naprednjaka Aleksandar Vučić.

„Sa druge strane, naredna vlada mora da ima veći kapacitet i podršku u parlamentu nego što je to sada”, smatra Babić, koji inače nije govorio o mogućnosti vanrednih izbora.

Ako predsednik Srbije Tomislav Nikolić krajem januara raspiše vanredne parlamentarne izbore, biće to četvrti vanredni izbori od demokratskih promena 2000. godine. Od pada režima Slobodana Miloševića u Srbiji parlamentarni izbori su pet puta organizovani. Vanredni su održani 2000, 2003. i 2008. godine, a redovni 2007. i 2012. godine, podseća Beta.

Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, predsednik republike može na obrazloženi predlog vlade da raspusti Narodnu skupštinu. Istovremeno sa ukazom o raspuštanju Narodne skupštine predsednik Srbije raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.

Nikolić je, prema Zakonu o predsedniku, u obavezi da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na obrazložen predlog vlade raspušta parlament ili da vladu i javnost obavesti o tome da ne prihvata predlog vlade.

I dok predstavnici vlasti još ćute, opozicija otvoreno priziva izbore. Potpredsednik Liberalno-demokratske partije Bojan Đurić smatra da su za Srbiju ključne reforme u ekonomiji i socijalnom sistemu i tvrdi da njih ne može biti bez vanrednih parlamentarnih izbora.

Odlaganje reformi, kako tvrdi, mnogo je skuplje od održavanja vanrednih izbora, jer kako objašnjava, izbori bi koštali oko deset miliona evra, što je jednako sedmodnevnom odlaganju reformi u „Srbijagasu” ili trodnevnom u PIO fondu.

„Ako me pitate da li sam za to da idemo brzo na izbore i da odmah od aprila ili početka maja počnemo uštede i reforme u PIO fondu, zdravstvenom fondu, „Železnicama”, „Srbijagasu” i tako do kraja godine uštedimo stotine miliona evra, i da s druge strane potrošimo 10 miliona evra na izbore, ja sam za izbore”, rekao je Đurić za Tanjug.

I Ujedinjeni regioni Srbije (URS) smatraju da su Srbiji potrebni izbori, kako bi što pre bila uspostavljena jasna ekonomska politika, izjavio je juče član Predsedništva URS-a Miroslav Čučković koji smatra da Ministarstvo privrede vodi „pogubnu ekonomsku politiku”.

------------------------------------------

Nenadić: Zakonskim merama sprečiti korupciju u predizbornoj kampanji

Programski direktor te nevladine organizacije Nemanja Nenadić je rekao da je „Transparentnost Srbije” još pre nekoliko meseci upozorila da je neophodno doneti niz zakonskih mera kako predizborna kampanja za beogradske i ostale izbore koji se najavljuju ne bi postala izvorište korupcije.

On je, kako prenosi Tanjug, rekao i da u proteklom periodu ništa nije urađeno i da su svi problemi ostali, počevši od nerešenog pitanja zloupotrebe službenog položaja i javnih resursa do kupovine odbornika u prethodnim kampanjama.

Prema njegovim rečima, još nije poznato da li će u Skupštini Srbije biti formiran nadzorni odbor koji će kontrolisati način trošenja sredstava i raspolaganja javnim resursima tokom predizborne kampanje. „Transparentnost Srbije” je u oktobru prošle godine upozorila da je neophodno izmenama zakona i drugim merama obezbediti da izborna kampanja ne postane poprište korupcije i zloupotrebe javnih resursa, kao što je to bila praksa.

Ta nevladina organizacija smatra da je u tom cilju neophodno precizirati norme u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, naročito u oblastima koje su se na prošlim izborima pokazale kao sporne – plaćanje troškova nakon kampanje, kredite, humanitarne aktivnosti stranaka...