Ходорковски и Анри Леви

„Совјетски дисиденти су долазили на Запад и бацали изазов својим бившим државама. Тако су поступали и Владимир Буковски и Андреј Сахаров и други. Њихова горка иронија звучала је као удар грома чије су се последице чуле с краја на крај света. А данас Михаил Ходорковски, бивши затвореник Владимира Путина, готово ништа није рекао после свог ослобођења”, вајка се ових дана Бернар Анри Леви, а преноси веб-портал Дејли бист.

Можда је тачније да Ходорковски није говорио ништа од онога што се од њега очекивало, јер – најчувенији руски затвореник у неколико интервјуа датих током прва два дана на слободи рекао је толико тога да је уништио све наде оних који су, као и Леви који је потписивао разне петиције за његово ослобађање, десет година радили на стварању имиџа дисидента кога Путин држи у затвору зато „што га се боји”.

У интервјуу руском часопису „Њу тајмс”, који излази и на руском и на енглеском, Ходорковски шокира уредницу Евгенију Аљбац која покушава да од њега извуче жељени одговор и готово шапатом му добацује да на северном Кавказу живе људи друге културе, али добија одговор да би он ишао да ратује да се Северни Кавказ не отцепи. На питање о национализму, Ходорковски након што објасни да не треба мешати национализам и национал-шовинизам, себе проглашава националистом, а кад је реч о територијалном интегритету Русије каже да је то најважније питање пред којим бледе сва остала.

Десет година је пропагандна машинерија радила на „претварању” економског преступника у храброг противника „Путиновог режима”. Операција је успела и сада би они који су читаву деценију инвестирали у његов имиџ дисидента да Ходорковски буде онакав каквог су сами стварали. А њега нема. Овај, који је упркос „Путиновом режиму” готово свакодневно из затвора давао интервјуе и руским и западним медијима, уместо да „загрми, као удар грома”, понавља да, захваљујући управо Путину, у затвору нико није смео да га малтретира нити да дирне његову породицу.

Али, Леви се не предаје – он се искрено нада да Ходорковски, „као Бог Јахве, још није избацио сав свој гнев”, и да ће то једном урадити, па га за сваки случај подсећа на чувене дисиденте, али још чувеније заборавља – не случајно. Јер одјекивало је и кад су отишли Солжењицин и Зиновјев, али је и те како одјекнуло кад су се вратили кући и последње године свог живота посветили описивању тог западног „идеалног друштва”, чије лепоте чак ни „сужањ” Ходорковски не жели да „плати” отцепљивањем Северног Кавказа.

Десетогодишња инвестиција је пропала и они који су се надали да ће Ходорковског моћи да користе за борбу против Русије и Путина, мораће да узму резервне играче. Можда ће „Пуси Рајот” одговарати. Оне се већ припремају да „отерају” Путина с власти. Истини за вољу, обећале су да више неће водити љубав јавно, по музејима и пред публиком, па ће самим тим бити мање интересантне али нек бар негде одјекне.