Моћ друге даме

У француској председничкој палати ових дана узбудљивије је него у мексичкој сапуници, а Валери Трирвајлер, партнерка председника Франсоа Оланда и новинарка „Пари мача”, могла би да буде прва дама која је Јелисејску палату напустила због романтичног излета невенчаног супруга. У једној анкети јавног мњења огроман проценат Француза, иначе толерантних кад је реч о приватном животу политичара, којима по правилу не замерају сексуалне ескападе, изјаснио се за исељење Валери Трирвајлер из председничке резиденције. А аргументација? Да је бесмислено да се на њу троши новац пореских обвезника кад Оланд има другу љубав. Французи изгледа сматрају да председник има право на приватни живот, али њих 89 одсто мисли да је његова изабраница свеједно изгубила легитимитет. Неки француски политичари су чак затражили да се укине позиција прве даме а Франсоа Ребсамен, председник социјалистичке групе у скупштини, каже да је позиција прве мадам – старомодна и превазиђена.

Има немало ироније у томе да је прва дама у овом случају доскора била провербијална „друга жена”, а у целој фарси пикантан детаљ јесте и да је француски краљ Луј XV купио Јелисејску палату 1753. године управо као градску резиденцију своје омиљене куртизане мадам Де Помпадур. Три века касније, из ње истерују новинарку која пре усељења није стала пред матичара...

И док се у Француској бура у чаши воде дигла због најаве развода у ванбрачној заједници, дотле се код нас прашина подигла око венчања првог потпредседника Владе. Иако је велики број наших политичара, попут доскорашњег градоначелника и више министара, скинуо бурму и ставио тачку на свој брак, злобници кажу да чаршија у патријархалној Србији благонаклоније посматра ванбрачне афере. Олгица Милојевић, политиколог и консултанткиња за родну равноправност, примећује да народ воли „љубавнике” и додаје да они уживају већи углед (истина, у мушком гласачком телу) од мужева који се с породицом сликају на средњим страницама популарних женских магазина.

– Ми живимо у мушком свету у коме постоје неписана правила игре за људе на власти, а нека од њих гласе – моћници треба да се друже у кафани и да имају још једну жену осим званичне. То не важи само за политичаре, већ и за бизнисмене и остале „моћнике” без обзира на то ком естаблишменту припадају. Сматрам да ће француска ванбрачна афера донети политичке поене Оланду, јер су у председничкој кампањи политички противници њему спочитавали да нема „мушку” харизму. Мој је утисак да политичари који су познати по својим емотивним „излетима” ван брака уживају велику популарност, што је још један доказ тезе да живимо у лажно конзервативном друштву. Али, то не важи само за Балкан, већ и за већи део света – ако моћан човек нема швалерку, поставља се питање: какав је он мушкарац – примећује наша саговорница.

Циници би рекли да је развод – уобичајена, а венчање – неуобичајена активност наших политичара, а брачни и породични терапеут Татјана Шешум истиче да смо ми патријархално друштво и да имамо више симпатија према особама које су неверне у браку него према онима који се разводе. А то важи и за политичаре.

– Мушкарцима се превара опрашта – много пре него жени, а обични људи склони су да то „правило” примене и на особе на власти. Ми се радо бавимо туђим животима, јер су наши често празни и без икаквих дешавања. Уживамо док листамо магазине који нас извештавају о емотивним бурама и олујама наших политичара, јер се руководимо идејом „и богати плачу”. Оговарање често има функцију „вентилирања” – празнимо негативне садржаје своје душе кроз трачарење о љубавним згодама и незгодама моћника на власти – закључује Тања Шешум.

У Француској се, у међувремену, ствари полако враћају у нормалу. Најновије анкете јуче су показале да чак 75 одсто Француза сматра да је председник Оланд потпуно у праву што одбија да одговара на питања о свом приватном животу, а 62 одсто његових суграђана каже да се то јавности ни на који начин не тиче и да нико и не треба да му поставља питања на ту тему.

Свеједно, магазин који је о Оландовој афери обавестио јавност продаје се као никада.